EUR 117,94 USD 103,89 CHF 105,90

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 27.06.19. :: 117.9392 rsd

Tekst objavljen: 11.01.2019 15:11        


Privatni penzioni fondovi u Srbiji postoje već dvanaest godina i sada već oko 190.000 ljudi uplaćuje privatnu penziju. To je tek oko deset odsto svih zaposlenih. Broj onih koji na ovaj način obezbeđuju sigurnost u starosti povećava se tek za nekoliko procenata godišnje uprkos tome što je matematika na strani privatnih penzija. Jasno je, međutim, da je prosečna zarada od samo 420 evra ograničenje da veći broj ljudi o tome razmišlja.

Dobar račun privatnih penzija

Za privatne penzije najviše uplaćuju poslodavci za svoje zaposlene što je i razumljivo, jer na ovaj način zaposleni, odnosno poslodavci štede zato što je uplata doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove iz sredstava poslodavca oslobođena plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Sada je taj neoporezivi iznos 5.757 dinara po zaposlenom mesečno. Iako postoji mogućnost i individualnih uplata doprinosa sada tek oko 5.000 ljudi na taj način obezbeđuje buduću penziju.

Prema podacima Narodne banke, u čijoj su nadležnosti ove penzije, prosečna mesečna uplata doprinosa je relativno konstantna i u septembru 2018. godine iznosila je oko 5.000 dinara. Inače, kod nas postoje četiri društva koja upravljaju imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova.

U ovim fondovima kažu da računica pokazuje da su privatne penzije isplativa investicija. Onaj ko je počeo sa uplatama 2006. godine sa minimalnim neoporezivim iznosom, koji je tada bio 3.000 dinara, na kraju aprila 2018. godine (za jedanaest i po godina štednje) na svom ličnom računu u privatnom penzijskom fondu ima gotovo dva miliona dinara što je oko 16.800 evra. Prinos nakon umanjenja svih naknada iznosi više od 738.000 dinara.

Ukoliko se ostvareni prinosi industrije penzijskih fondova porede sa promenom kursa kao i sa kretanjem inflacije, vidi se da je rezultat pozitivan. Prosečan godišnji prinos u poslednjih pet godina bio je 10,4 odsto, kurs se menjao svega 0,8 odsto godišnje, dok je inflacija bila 3,1 odsto godišnje. Zbog stabilnosti kursa i niske inflacije u poslednjih nekoliko godina rezultati su još bolji zato što je povoljniji odnos između pozitivnih prinosa fondova i kretanja kursa i inflacije.

U privatnim penzijskim fondovima objašnjavaju da je za radne ljude značajnije da imaju redovne ulate u dužem vremenskom periodu zato što se „plodovi” štednje u penzijskom fondu posmatraju u dužem vremenskom periodu kada je najizraženiji efekat prinosa na prinos. Drugim rečima, uz redovne uplate, koje ne moraju biti velike, u dužem vremenskom periodu, moguće je obezbediti adekvatnu dodatnu penziju. Oni koji počinju ranije sa štednjom ostvaruju veću akumuliranu sumu, čak i sa istom stopom prinosa i iznosima uplate.

Dosadašnji ostvareni rezultati za članove su veoma pozitivni i to ne samo zbog akumulirane sume, već i zato što su privatni penzijski fondovi do sada isplatili preko 70 miliona evra privatnih penzija.

U „Đenerali osiguranju” kažu da ljudi još nisu prepoznali prednosti privatnih penzija.

– Njihov trošak za vreme radnog veka je mali u odnosu na krajnju dobit. I mi moramo budućim članovima da predočimo neophodnost štednje za treće doba. Štednja za penziju je isključivo lična odgovornost, a kada bi u idealnom slučaju bila praćena i dodatnim uplatama poslodavca, jedini je realan vid zadržavanja životnog standarda na sličnom nivou kao tokom radnog veka – kažu u ovom osiguranju. Takođe računaju na podršku države u omasovljenju štednje i edukaciji građana o neophodnosti štednje za penziju.

Da li ima naznaka nekih novih stimulacija za uplate privatnih penzija od strane države pitali smo u NBS, a iz njihovog odgovora jasno je da nema.

– U skladu sa važećim Zakonom o porezu na dohodak građana, uplate penzijskih doprinosa od strane poslodavca oslobođene su plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za iznose do 5.757 dinara po zaposlenom mesečno. Takođe, uplate doprinosa, koje se obustavljaju i plaćaju iz zarade zaposlenog, oslobođene su plaćanja poreza na dohodak građana do istog iznosa, odgovaraju u centralnoj banci.

1 komentar

  1. User image
    Aleksandar 19.01.2019 18:57

    Ogranicenje je i to sto se skida od plate za PIO. Treba lepo primeniti zapadni model i isplacivati bruto platu. Onda ti lepo odredis u koji ces fond i kako ces da se lecis, zlu ne trebalo.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
privatne penzije penzije budući penzioneri

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana