Srbija bi do kraja godine, kako piše u poslednjem izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda, trebalo da dobije novi zakon o naknadama za upotrebu javnih dobara, čime bi konačno bilo ukinuto više od 274 parafiskalna nameta, koliko ih sada ima, a koji u velikoj meri opterećuju poslovanje firmi.
Predlog zakona trebalo bi uskoro da se nađe pred poslanicima u Narodnoj skupštini, budući da radne grupe poslednje dve godine pripremaju ovaj zakon, navedeno je u dokumentu MMF-a.
Međutim, upućeni u izradu zakona su skeptični da će on ugledati svetlost dana do kraja godine, jer se i sad radi sve pod pritiskom MMF-a.
Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, priznaje da bi bio presrećan da ovaj zakon konačno bude donet, jer su poslodavci izračunali da plaćaju čak 500 raznih nameta koji su i po sedam do 10 puta skuplji u Beogradu nego u nekim drugim delovima Srbije. Problem je što se prepliću takse i naknade pa se često ista usluga naplaćuje dva puta, a firma ne zna šta dobija za to što plaća.
– Poslodavcima se spočitava da nemaju profit na kraju godine. I oni uvek odgovaraju da ne bi imali ništa protiv da im porez na profit bude još veći, ali da mogu da ostvare taj profit, jer su neporeski nameti toliki da je to nemoguće – kaže Atanacković.
Naš sagovornik sumnja da će zakon biti donet do kraja godine, budući da je ministar finansija Dušan Vujović i krajem prošle godine obećao da će on zaživeti do kraja 2016.
U Naledu, koji učestvuje u radnoj grupi za izradu zakona, kažu da bi donošenjem ovog zakona konačno bilo jasno šta privrednici dobijaju zauzvrat kao uslugu kada plate neki od 274 parafiskalna (neporeska) nameta.
Zakon bi konačno trebalo da ujednači visinu taksi. Namera je da se uvede javni registar nameta koji će biti dostupan svima i iz kog će se jasno videti šta je obaveza i šta mora da se plati, kao i koliko šta košta. Neće, dakle, više biti preklapanja, da privrednici plaćaju i naknadu za građevinsko zemljište i naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, za šta poslodavac nije dobijao odgovarajuću uslugu, a morao je sve da plati. Sada je to ukinuto i rešeno.
Nelogično je, dodaju u Naledu, da izvod iz matične knjige izdaju lokalne samouprave, a da se taksa za tu uslugu plaća Republici. Pri tom opština ima trošak, jer ima radnika koga plaća za taj posao.
S obzirom na to da je mnogo nelogičnosti, dobro bi bilo da zakon što pre zaživi, ali je problem što svaku od ovih taksi i naknada posebno regulišu i sektorski zakoni kojim su utvrđene i formule po kojima se ovaj parafiskalni namet obračunava, što sve treba uskladiti.
Novim zakonom se izričito traži da ubuduće ne može bilo ko da uvodi nove takse, već će to biti moguće samo uz saglasnost Ministarstva finansija. Znači, tačno će se znati, ističu u Naledu, ko uvodi namet, ko ih naplaćuje i koliko šta košta.Kako stvari sada stoje, cenu često diktira mesto poslovanja. Primera radi, plaćanje vodosnabdevanja i kanalizacije u Kragujevcu košta 60 dinara po kubnom metru, u Jagodini je tri puta skuplje, u Kuli gotovo 280 dinara.
Neke od nelogičnosti sadašnjeg sistema su da odnošenje smeća privrednici plaćaju po kvadratnom metru poslovnog prostora bez obzira na to koliko smeća imaju. Moraju da plate i naknadu za formiranje obaveznih robnih rezervi. Da bi dobili potvrdu da su ispunili sanitarne uslove u klanicama, plaćaju čak pet taksi.
Od 247 parafiskalnih nameta, za svaki peti privrednici ne znaju koliko će platiti sledeći put.
Privreda za neporeske namete godišnje izdvaja oko 700 miliona dinara.
Ostavi komentar