Dinar je zadržao danas gotovo istu vrednost prema evru i zvanični srednji kurs iznosi 122,8744 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije. NBS je juče prodala još 20 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu, kako bi ublažila dnevne oscilacije kursa, a od početka godine u te svrhe prodala ukupno 700 miliona evra i kupila 10 miliona evra.
Nacionalna valuta je prema jedinstvenoj valuti evrozone danas slabija za 0,1 odsto na mesečnom nivou, a na godišnjem za 2,3 odsto.
Indikativni kurs dinara prema dolaru je oslabio za 0,2 odsto na 108,3453 dinara za jedan dolar.
Prema američkoj valuti, dinar je na mesečnom nivou jači za 0,6 odsto, a na godišnjem za 3,2 procenta.
Najviša vrednost dinara prema evru u ovoj godini bila je 4. januara, 121,5141 dinara, a najniža 25. februara, 123,5329 dinara za evro.
Uticajni privrednici, oni koje vlada sluša i o čijim intersima brine, većinom su veliki neto-uvoznici i/ili ogromni dužnici. Oni žele jak dinar da bi jeftinije uvozili robe i jeftinije dolazili do deviza za otplatu kredita.
Armija zaduženih građana-glasača takođe želi jak dinar kako bi lakše otplaćivala kredite pod kojima grca. Njihov horizont očajanja i finansijskog planiranja ionako seže samo do poslednjeg dana u mesecu.
Banke žele jak dinar jer on olakšava naplatu kredita, skriva neodrživo visoke kamate i usporava otpisivanje nenaplativih potraživanja. Uz to, kada je dinar jak, banke jeftino kupuju devize, povlače novac iz Srbije, tiho vraćajući kredite svojim inostranim maticama.
NBS, koja ni u recesiji nije u stanju da kontroliše inflaciju, želi jak dinar jer će on smanjiti pritisak na cene, možda usporiti povlačenje kapitala iz Srbije i tako privremeno sakriti sve slabosti monetarnog sistema.
Vlada takođe želi jak dinar jer to građane čini manje nezadovoljnim, a stvara i iluziju o većim evro platama. Pomoću jakog dinara se fiktivno povećava i bruto domaći proizvod iskazan u evrima i fiktivno se popravljaju svi parametri zaduženosti.
Pošto svi moćni interesi konvergiraju, svi oni u horu podržavaju politiku jakog dinara i zahtevaju da NBS interveniše na deviznom tržištu.Pre ili kasnije, posledica ove politike će dovesti do ograničavanja podizanja devizne štednje. Ako NBS nastavi da deviznim intervencijama jača dinar i da tako subvencioniše banke, dužnike i uvoznike, neminovni efekat će biti novi slom devizne štednje, i ponovno pretvaranje devizne štednje u javni dug.
Podjednako loše, zapravo još gore, jesu konsekvence ove politike po ekonomski sistem. Precenjeni kurs u 2016. godini je već doveo do novog pogoršavanja platnog bilansa. Neprekidnom podrškom uvoznicima i dužnicima preko precenjenog dinara, ušlo se u ciklus stalnog povećavanja inostranog zaduživanja države, dok je domaća ekonomija dovedena u stanje kliničke smrti.
Stvarne devizne rezerve Srbije su male u odnosu na ogromne i rastuće devizne obaveze. Od oko 9,4 milijardi evra rezervi, lavovski deo (približno oko 80 procenata) implicitno pripada domaćim deviznim štedišama – ne pripada državi, ne pripada NBS.
Na devizne intervencije troši se i deo devizne štednje a da niko ne zna kako će se nadomestiti potrošene rezerve. Otuda, svako ko traži devizne intervencije, svesno ili nesvesno priziva bar delimičnu nacionalizaciju deviznih depozita građana.Analitičari polaze od toga da će Narodna banka Srbije nastaviti, kao i do sada, da održava privid stabilnosti finansijskog sistema koristeći precenjeni dinar kao ključni instrument. Ovo tim pre što se ulazi u izbornu godinu, a to nije ambijent u kome NBS može nesmetano egzercirati svoju nezavisnost.Kada u jednoj državi radi samo 35 odsto radno sposobnog stanovništva, kada je država praktično bez industrije, kada i bez velikih industrijskih potrošača Srbija kuburi sa energijom, kada je infrastruktura tragično zapuštena, tada ekonomska propast ne dolazi, ona je već tu.