Srbija se nezaustavljivo kreće ka bezgotovinskoj ekonomiji, ali je potrebno da se dva osnovna preduslova ispune - investiranje u tehnologiju, ali i edukacija stanovništva, zaključak je današnjeg panela "Kojom brzinom se Srbija kreće ka bezgotovinskoj ekonomiji", održanog trećeg dana 17. Ekonomskog samita u Beogradu.
A gde smo mi, a gde je svet kome težimo, kada je reč o bezgotovinskim plaćanjima? U Švedskoj se samo jedan odsto svih plaćanja obavlja gotovinski, dok u Evropi i SAD u proseku sedam odsto. U Srbiji, od ukupnog broja izdatih kartica, polovina nije još aktivirana, a ček je i dalje jedan od osnovnih instrumenata kreditiranja, a samo tokom jedne godine izdato je čak osam miliona čekova.
Keš kao "neprijatelj"
Budućnost, pred kojom je i Srbija su bezgotovinska plaćanja, a banke zbog visokih troškova ne vole gotovinu, koja je za njih, kako je to slikovito rekao Darko Popović, član Izvršnog odbora Inteza banke, "neprijatelj", pa su sve više fokusirane na bezgotovinska plaćanja. Ova banka je radila na edukaciji penzionera da koriste kartice i rezultati su ohrabrujući!- Tokom perioda edukacije najstarijih klijenata, motivisali smo penzionere da novac podižu na bankomatima, kao i da koriste kartice. Nakon tri meseca, čak dve trećine njih nastavilo je da koristi kartice - istakao je Popović.
Mališa Đukić, profesor Beogradske bankarske akademije, ukazao je da je imperativ opismenjavanje stanovništva, odnosno formalna edukacija još u školi, a kako bi bezgotovinsko plaćanje moglo da zaživi.
- Prednosti su velike. Bezgotovinsko plaćanje, a primeri su u svetu, utiče i na nizak nivo korupcije. Suzbija se i siva ekonomija. Raste broj podnetih poreskih prijava i poreskih prihoda. Vrlo je važno i poverenje u bankarski sistem, odsustvo straha od onlajn prevara - istakao je Mališa Đukić.
Beograd na sredini
"Visa" je inače objavila rezultate Studije "Bezgotovinski gradovi", čiji je cilj bio da ukaže na potencijalne prednosti prelaska sa fizičkog novca na digitalna plaćanja u sto gradova sveta. Ova studija je inače prvi put predstavljena javnosti baš kod nas i za to je izabran Beograd.Adam Wand, šef za globalne i javne politike u "Visi", istakao je da su visoki troškovi gotovine i da je za društvo i privredu korisno da se pređe na bezgotovinski način plaćanja.
- Stadijum digitalne zrelosti u sto gradova koje je "Visa" ispitivala, Beograd se nalazi u sredini, a to znači da je digitalno sazrevajući i da ima perspektivu digitalno napredan. Prvi po kriterijumima su gradovi koji su digitalni lideri, a tu spadaju Stokholm, Sidnej, Toronto i London, dok su najgori koji koriste gotovinu kao što su Akra, Aman, Kairo, Kazablanka, Lima i drugi - ukazao je Wanda.
Studija je ustanovila da bi porast digitalnih plaćanja u različitim gradovima, mogao da rezultira u ukupnoj direktnoj prednosti od 470 milijardi dolara na godišnjem nivou. To znači da bi svaki od sto gradova mogao da ostvari u proseku 4,7 milijarde dolara neto benefita godišnje. Kada je reč o Beogradu koji se trenutno nalazi u fazi digitalnog sazrevanja, u narednih 15 godina, zahvaljujući bezgotovinskom plaćanju povećala bi se stopa zaposlenosti za 1,2 odsto, zarada za 0,5 odsto, produktivnost za 0,2 odsto, dok bi rast BDP iznosi 23,1 baznih poena u stopi rasta BDP-a.
Ostavi komentar