Devizne rezerve Srbije povećane su u 2021. godini za tri milijarde evra i na kraju novembra iznose 16,5 milijardi evra, rekla je guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković
Devizne rezerve, koje su jedan od najvažnijih stubova sadašnje i buduće stabilnosti, znatno su veće nego pre krize, navode iz NBS.
Rezerve zlata, investicije, štednja
Pored toga, povećane su i rezerve zlata za 1,7 tonu i sada iznose rekordnih 37,2 tone, rekla je Tabakovićeva.
U trezore NBS vraćeno je sve zlato iz inostranstva, ukupno 13 tona, kao dodatna garancija postignute finansijske stabilnosti.
Dinarska štednja je povećana za 12 odsto, na novi rekordni nivo od oko 104 milijarde dinara, po čemu je šest puta veća nego na kraju 2012. godine, a uslovi finansiranja i privrede i građana i države sada su još povoljniji nego na početku pandemije.
Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spušteno je na najniža 3,4 odsto, dok se kreditnom aktivnošću (rast od devet odsto međugodišnje u novembru) nastavlja puna podrška privrednom rastu.
Priliv stranih direktnih investicija iznosio je oko 3,6 milijardi evra (prema poslednjim podacima), tako da se Srbija po prilivu stranih direktnih investicija približila rekordnoj 2019. godini, ističu u NBS.
Inflacija zbog međunarodnih faktora, stabilizacija u drugom tromesečju
Nakon izuzetno niskog nivoa u 2020. godini, inflacija je u 2021. godini privremeno povećana u Srbiji i u gotovo svim drugim zemljama u svetu, kažu u centralnoj banci.
– Osnovu kretanja inflacije u 2021. godini činili su privremeni faktori, pre svega snažan rast svetskih cena energenata i hrane, kao i troškovni pritisci usled zastoja u globalnim lancima snabdevanja. Po prestanku delovanja faktora iz međunarodnog okruženja koji su vodili inflaciju u 2021. godini, odnosno sa stabilizacijom svetskih cena energenata i hrane, postepenim rešavanjem problema zastoja u globalnim lancima snabdevanja i dolaskom nove poljoprivredne sezone, od drugog tromesečja 2022. godine očekujemo da inflacija uspori i da se vrati u granice cilja sredinom godine – ističe Tabakovićeva.
Ona objašnjava da se naša ekonomija oporavila u relativno kratkom vremenskom periodu i nivo pre pandemije prestigla već u prvom tromesečju 2021. godine.
– Pritom, zahvaljujući povoljnoj makroekonomskoj perspektivi zemlje, visokom prilivu stranih direktnih investicija i efektima investicija iz prethodnog perioda, procene za rast Srbije u 2021. godini konstantno smo revidirali naviše, što su činile i relevantne međunarodne institucije – istakla je Tabakovićeva.
Bas lepo. A sta cemo sa dugom od 30 milijardi evra!!!???
Zlato sluzi da se u nuzdi proda i plate hitne spoljne obaveze i to u slučaju da dolar i evro izgube na vrednosti. Da bi se platilo zlatom ono mora da se proda, a da bi se brzo prodalo treba da je u inostranstvu . Postavlja se pitanje koja je svrha zlata , da stoji u Srbiji.