Ponovo su porasli troškovi života u Nemačkoj
Stopa inflacije na kraju novembra premašila je granicu od dva odsto prvi put od jula i iznosila je 2,2 odsto, saopštio je Federalni zavod za statistiku. Glavna povećanja cena su hrana i usluge kao što su posete restoranima, paket aranžmani ili popravke automobila.
Stručnjaci predviđaju da će se stopa inflacije stabilizovati na 2,2 odsto 2025. godine. Ali ne samo inflacija, već i politički događaji poput izborne pobede Donalda Trampa ili predstojećih saveznih izbora 23. februara 2025. mogli bi da utiču na to šta će biti skuplje za plaćanje 2025. godine. Nemački "BuzzFeed News" iz IPPEN.MEDIA je napravio listu od devet stvari koje bi sledeće godine mogle postati luksuz.
1. Američki proizvodi
Izborna pobeda Donalda Trampa 2025. mogla bi se osetiti u svakodnevnom životu ako podigne carine na uvoz kako je najavljeno. U tom slučaju bi verovatno i EU odgovorila povećanjem carina. To bi značilo da će rasti ne samo roba proizvedena u SAD (poput KitchenAid, Yankee Candle ili viskija), već i novi iPhone.
"Eplov" proizvod se proizvodi u Kini i uvozna carina od deset ili čak 25 odsto bila bi težak udarac za kompaniju, što bi verovatno uticalo i na cenu. Godine 2018, izvršni direktor Tim Kuk pregovarao je sa Trampom da poštedi mobilni telefon od tarifa, objavio je "Njujork tajms". Ostaje da se vidi da li će to važiti i 2025. godine.
2. Maslac
U oktobru je cena pakovanja maslaca u Nemačkoj dostigla novi rekord od 2,39 evra za sniženo pakovanje od 250 grama putera. U 2024. bio je 41 odsto veći nego 2020. Hans Foldenauer, portparol Saveznog udruženja nemačkih proizvođača mleka (BDM), tada je smatrao da je dalje povećanje cena putera moguće. To je i zato što ima manje muznih krava, ali je potražnja i dalje velika, kao i cene mleka, prenosi Agrarheute.
3. Dobri kulturni odnosi sa inostranstvom
U avgustu 2024. godine objavljeno je da će Ministarstvo spoljnih poslova od 2025. imati više od 800 miliona evra manje na raspolaganju. U koalicionom predlogu budžeta „semafora”, koji je propao u novembru, planirano je oko 55 miliona evra manje za održavanje kulturnih veza sa inostranstvom. Ova oblast obuhvata, između ostalog, podršku nemačkih škola u inostranstvu i Gete instituta.
Generalni sekretar Gete instituta Johanes Ebert nada se da rezovi posle propalog nacrta budžeta neće biti u tolikoj meri.„Kultura ne bi trebalo da bude luksuz ni 2025. godine. To je od suštinskog značaja za koheziju i otpornost društava i promoviše odnose preko granica.”
4. Roditeljski dodaci
Koalicija „Semafor“ odlučila je da postepeno snižava granicu prihoda za roditeljski dodatak 2023. godine. Od aprila 2024. iznosi 200.000 zajedničkih bruto prihoda. Od 1. aprila 2025. ponovo će pasti na 175.000 evra. Za akademske parove sa primanjima na ovom nivou, veliki deo njihove plate će verovatno biti izgubljen bez naknade tokom roditeljskog odsustva.
„Neki parovi će razmišljati o tome da li uopšte mogu da priušte da imaju decu“, rekla je tada za BuzzFeed Ria Šroder, portparolka FDP-a za obrazovnu politiku. U takvim vezama sa visokom zaradom, manje je verovatno da će muškarci uzimati roditeljsko odsustvo, koji i dalje često zarađuju više od svojih partnerki.
5. Obroci u vrtićima i školama
Cene obroka u vrtićima i školama će porasti 2024.U industrijskom istraživanju, 73 odsto ugostitelja u vrtićima i školama reklo je da su ove godine povećali cene hrane. Razlog za to je, između ostalog, povećanje PDV-a početkom godine sa sedam na 19 odsto. Prema istraživanju, 67 odsto kompanija očekuje dalja poskupljenja 2025. godine. Obroci u vrtićima i školama mogli bi da postanu luksuz za neke porodice.
6. Imati zdravstveno osiguranje
Da li će zdravstveno osiguranje biti luksuz?U 2025. godini prosečna dodatna stopa doprinosa će porasti za 0,8 procentnih poena na 2,5 odsto. Ovo povećanje će značajno uticati i na zaposlene i na penzionere. Većina privatnih kompanija za zdravstveno osiguranje takođe planira da poveća premije 1. januara 2025. godine – u proseku za 18 odsto, preneo je Zidojče cajtung.
7. Vozna karta
Od 1. januara 2025. cena karte za Deutsche Bahn, poskupeće na 58 evra mesečno. Ovo je za devet evra više nego 2024. godine, kada je karta bila poznata i kao karta od 49 evra.
8. Digitalizacija u školama
Političar CDU Matijas Midelberg u julu je govorio o smanjenju digitalizacije u školama, odnosno o „Digitalnom paktu za škole”. „Školsko obrazovanje nije savezni zadatak u našoj federalnoj strukturi“, jasno je rekao. Unija želi da ukine i druge obrazovne programe, poput takozvanog „Startčančen-programa“, u iznosu od milijardu evra godišnje, ukoliko dođe na vlast.
9. Lična karta
Lična karta bi mogla da postane luksuz od 2025. Biće skuplja za 50 odsto, objavio je Rajniše post u maju 2024. Za osobe od 24 i više godina cena raste sa 37 na 52 evra. Razlog: Više se ne može preuzeti u Kancelariji za građane, već se može dostaviti direktno poštom. Dostava košta 15 evra.
Ostavi komentar