U prvoj polovini 2015. godine ostvareni deficit budžeta Srbije iznosio je 26,4 milijarde dinara, a uključujući rashode iz projektnih zajmova 33,3 milijarde dinara, objavljeno je na sajtu Ministarstva finansija Srbije.
U junu su ostvareni prihodi u iznosu od 84,7 milijardi dinara, a rashodi u iznosu od 86,6 milijardi dinara što je rezultiralo mesečnim deficitom u iznosu od 1,9 milijardu dinara.
Inače, izveštaj ne uključuje deo prihoda, i iz njih finansiranih rashoda, indirektnih korisnika budžeta.
Poreski prihodi u junu iznosili su 73,6 milijardi, a donacije jednu milijardu dinara.
Fiskalna strategija za 2015. godinu sa projekcijama za 2016. i 2017. godinu i Zakon o budžetu za 2015. godinu usvojeni su sa izmenjenom metodologijom planiranja i izveštavanja o kretanjima u javnim finansijama, radi preciznog i transparentnog praćenja prihoda, rashoda i rezultata republičkog budžeta i budžeta opšte države, saopštilo je ministarstvo.
Glavna promena odnosi se na uključivanje tzv. rashoda ''ispod crte'' u obračun deficita.
Ovi rashodi odnose se na finansijske transakcije kao što su plaćanje aktiviranih garancija, dokapitalizacije banaka i drugih finansijskih institucija, preuzimanje dugova javnih preduzeća i drugi oblici budžetskog finansiranja vanbudžetskih organizacija. Ministarstvo finansija je, zajedno sa januarskim podacima o makroekonomskim i fiskalnim kretanjima, objavilo i revidirane podatke usklađene sa novom metodologijom, za period od 2005. do 2014. godine.
U junu se uplaćuje porez na dobit pravnih lica prema godišnjem obračunu tako da je prihod u ovom mesecu znatno viši u odnosu na ostale mesece.
Usled prenosa dela uplate majskih akciznih obaveza u jun, po osnovu kalendarskog efekta, znatno je skočio i prihod od akciza. Osim toga, u julu se utvrđuju novi iznosi akciza na duvanske proizvode što je rezultiralo povećanim uvozom i proizvodnjom u prethodnom periodu i većim prilivom akciza.
Po osnovu PDV u junu je naplaćeno 28,5 milijardi dinara.
Na niži prihod, u poređenju sa prethodnim mesecima, značajno je uticala dinamika isplate povraćaja PDV s obzirom da je tokom juna dospela isplata povraćaja i za majske i za junske uplate PDV.
Porez na dohodak je nešto viši u odnosu na prethodne mesece zbog početka uplata godišnjeg poreza na dohodak.
Preostali poreski prihodi su naplaćeni u skladu sa očekivanjima.
Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 10,2 milijarde dinara, od čega je 1,1 milijardi dinara po osnovu uplate dobiti beogradskog aerodroma.
Glavni razlog većih rashoda u junu, u odnosu na maj, su obaveze po osnovu kamata. Rast subvencija rezultat je većih poljoprivrednih subvencija što je uobičajeno za letnji period.
Transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (Fond PIO, RFZO, NSZ i fond SOVO) iznosili su 17,8 mlrd dinara, a najveci deo se odnosi na transfer za penzije u iznosu od 17,1 mlrd dinara.
Na isplatu plata zaposlenima utrošeno je 18,8 milijardi dinara.
Na nivou opšte države u prvoj polovini godine zabeležen je deficit u iznosu od 35,3 mlrd dinara, dok je deficit u junu iznosio osam mlrd dinara.
Prema dogovoru sa MMF-om maksimalni iznos deficita za prvih šest meseci je utvrđen na nivou od 96,3 mlrd dinara.
Bolji rezultat od planiranog sa prihodne strane u najvećoj meri posledica je visoke uplate dividendi i dobiti javnih preduzeća u iznosu od oko 27 mlrd dinara.
Osim toga bolja od očekivane je i naplata poreskih prihoda, pre svega PDV, akciza na duvanske proizvode i derivate nafte i doprinosa.
Sa rashodne strane najveci efekat je imalo slabo izvršenje kapitalnih izdataka, kao i otpremnina za radnike preduzeća u restrukturiranju.
Posmatrano po delovima opšte države, kod AP Vojvodina suficit iznosi 2,5 mlrd dinara, dok na nivou lokalnih samouprava suficit iznosi 6,2 mlrd dinara, od čega je samo u maju ostvaren suficit u iznosu od 3,3 mlrd dinara zahvaljujući uplati kvartalnih obaveza po osnovu poreza na imovinu.
Što se tice fondova socijalnog osiguranja Nacionalna služba za zapošljavanje i RFZO su u blagom suficitu, dok su PIO fond i fond SOVO u deficitu 3,4 i 0,5 mlrd dinara, respektivno.
Deficit ova dva fonda je ocekivan s obzirom na znčajne depozite iz prethodnih godina kojima raspolažu, pokazuju podaci Ministarstva finansija.
Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je danas da je u julu zabeležen minimalni suficit u budžetu od oko milijardu dinara. Kako nije sramota, tako zvanog ministra, Vujovića da laže i maže. Što ne uradi nešto konkretno da narod oseti njegov uticaj na te famozne rezultate u finansijama države. Suficit u julu milijardu dinara, a jel zna koliko su ljudi sebi oduzeli život zbog toga što je on oteo penzije i platu njima. Glumac, iz pijeteta prema njemu, ne pominjem mu ime izgubio sestru dobili opekotinu on i njegova majka, zbog nemaštine, svu energiju im je nadomestila sveća i oni nastradali. Koliko ljudi se bacili kroz prozor jer su živeli u bedi. Nije za sve kriva vlada, ali u većini slučajeva, je. Otela je plate i penzije, otpusta s posla oni koji nisu joj bliski, a nasuprot zapošljava starlete, starletane, brinete, plejboj lepotice i lepotane, prijatelje, rođake i članova i simpatizere vladejačke stranke. Firme koji su u zagrljaju vlade, a prave milionske gubitke u evrima (njih 44) na grbači poreskih obveznika, kriminal je u padu u hvalospevima. Zadnja izjava premijera, da se ispita poreklo imovine, daje nekakvu nadu. U ime nezadovoljnih građana, zamolio bih Vas, da smanjite hvalospeve i bajke. Stanite na zemlji, neću da kažem draga, gospodo iz vladejačke klike ničim izazvane !