Deceniju i po (od 2002. godine) Crna Gora koristi evropsku valutu kao platežno sredstvo.
Do sada zvanični Brisel to je tolerisao, iako je Crna Gora, kasnije i južna srpska pokrajina Kosovo, uvela evro u platni sistem jednostrano. Međutim, bliži se datum kada će biti otvoreno pregovaračko poglavlje "Ekonomska i monetarna politika", pa se nameće pitanje hoće li evro opstati kao valuta u Crnoj Gori.
A najave su da bi to poglavlje moglo biti otvoreno do kraja ove kalendarske godine. I obaveza je u toj poziciji dijaloga sa Evropskom unijom da se razreši pitanje korišćenja evra, pišu Večernje novosti.
| Prema Strategiji fiskalne konsolidacije, pozicije u pregovorima sa EU biće solidne, ali je pitanje koliko će pregovori o poglavlju "Ekonomska i monetarna politika" trajati. “Teško je proceniti i precizirati vreme trajanja pregovora o ovom poglavlju. Nastojaćemo u pregovaračkom dijalogu da realizujemo sve obaveze. I do sada je bilo više sastanaka na ovu temu i pre nego što je poglavlje zvanično otvoreno”, poruka je iz Centralne banke. |
Podsećamo da je iz monetarne vlasti više puta ocenjeno da skoro ne postoji mogućnost da državi bude upućen zahtev da se evro ukine kao zvanično sredstvo plaćanja. Saopštavano je i to da bi u slučaju napuštanja evra posledice bile mnogostruke kada je reč o inflaciji, fiskalnim disbalansima, cvetanju sive ekonomije, smanjenju stranih direktnih investicija. I Evropska komisija u izveštajima navodila je koje su obaveze Crne Gore.
“Crna Gora je rekla da će težiti da ispuni kriterijume za približavanje evrozoni, da je saglasna da će pitanje korišćenja evra rešiti tokom pristupnih pregovora”, navedeno je u jednom od ranijih izveštaja Evropske komisije.
A pravila su veoma precizna. Da bi jedna zemlja mogla da koristi evro kao svoju valutu mora biti članica Evropske unije. Osim toga, da striktno mora poštovati Mastrihtski ugovor koji je jasan u delu budžetskog deficita koji ne sme biti veći od tri odsto, kao i delu javnog duga koji ne sme prelaziti 60 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Međutim, ako se ima u vidu sadašnji nivo duga Crna Gora ne ispunjava ta dva, ključna uslova. Na kraju juna dug je bio skoro dve i po milijarde evra ili 62,75 odsto BDP-a. Ako se uključi i dug opština, visina javnog duga je 65 odsto.
U međuvremenu Vlada Crne Gore je usvojila Strategiju fiskalne konsolidacije, čiji je glavni cilj da se do 2020. smanji javni dug i budžet iz deficita pređe u suficit.
“Plan je da dug do 2020. bude u kriterijumima Mastrihta. Procene su da će 2019. godine visina javnog duga biti na nivou od 75 odsto. I taj dug uglavnom je generisan zbog izgradnje prioritetne deonice auto-puta Smokovac-Mateševo (41 km). Posle toga, očekivanja su da će usvojeni set mera smanjiti javni dug na 67 odsto, a da će budžetski deficit zameniti suficit”, navodi se u Vladinom dokumentu.
Ostavi komentar