Tačno 594 milijarde dinara ili nešto više od pet milijardi evra mogao bi da bude težak paket ekonomskih mera kojima je država odlučila da pomogne srpsku privredu
Kako saznaje "Blic Biznis", ova cifra je prethodnih dana važila za jednu od realnijih kojom bi se u narednom periodu pomagale i male i velike kompanije, a koja uključuje nekoliko setova mera.
Detalje o kompletnom paketu mera danas će javnosti u 16 časova saopštiti ministar finansija Siniša Mali i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.
Prvi set, prema našim informacijama, odnosio bi se na nekoliko mera poreske politike vrednih ukupno skoro 170 milijardi dinara. Na prvom mestu je odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, a koje bi, prema jednoj proceni, iznosilo 140 milijardi dinara ili 2,5 odsto BDP. Kako je najčešće pominjano tokom rada na merama, moratorijum bi najverovatnije važio tri meseca, a u naplatu se ne bi krenulo odmah po prestanku krize.
Naprotiv, jedna od izvesnijih mogućnosti, jeste da se sa naplatom krene najranije od 2021. godine, kada se očekuje da bi dobar privrede i mogao da stane na noge posle korona krize. Još bolja informacija jeste da bi privrednici zamrznuti porez mogli da otplaćuje na rate, a pominjan je period odlaganja od godinu dana do 24 meseca.
Naš izvor kaže da je jedna od mogućih opcija za pravna lica i preduzetnike i odlaganje plaćanja poreza na imovinu za period april - jun, kao i odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu.
Drugi set mera odnosi se na direktnu pomoć preduzetnicima koji se paušalno oporezuju i koji plaćaju porez na stvarni prihod, ali i na mikro i mala preduzeća u privatnom sektoru. Njima bi kako se više puta pominjalo u Nemanjinoj 11, a kako je potvrdio i predsednik Aleksandar Vučić, sledovale tri minimalne zarade, što bi im pomoglo da zadrže radnike tokom krize.
S druge strane, što se tiče direktne pomoći za srednje i velike kompanije, jedna od mogućnosti je da dobiju manju pomoć od minimalne zarade za vreme trajanja vanrednog stanja, i to za zaposlene koji su zbog prirode krize morali da budu poslati kući i kojima je po zakonu utvrđen prestanak rada. To su recimo zaposleni u ugostiteljstvu, hotelijerstvu...
Treći set mera odnosi se na program finansijske podrške privredi kroz povoljne kredite za poslovanje i likvidnost, odnosno za kupovinu obrtnih sredstava sa grejs periodom u otplati.
Naš izvor kaže i da je moguće da ove brojke i mere budu delimično i minimalno izmenjene, ali da se najveći broj učesnika u njihovom kreiranju načelno složio sa ovakvim planom.
Kompletan program mera za pomoć privredi Srbije pogođenoj posledicama epidemije korona virusa predstraviće danas javnosti ministar finansija Siniša Mali i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.
Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je da je Vlada prihvatila 90 odsto predloga koje je privreda predložila i ono što privreda misli da je dobro da bi preživeli.
Rekao je da je najznačajnije u ovom periodu da se očuvaju mala i srednja preduzeća. Istakao je da nema značajnijih otpuštanja i da su velike fabrike koje su obustavile proizvodnju poslale radnike na plaćeno.
"Kroz ove mere će moći da ih zadrže. Nema većih udara što se otpuštanja tiče", rekao je Čadež.
Ostavi komentar