Počev od 2020. godine, građani trećih zemalja, izuzetih iz viznog režima, u koje spadaju i Srbi, moraće da traže posebno odobrenje za ulazak na teritoriju EU.
To, međutim, ne predstavlja ponovno uvođenje viza na mala vrata, već daleko pojednostavljeniju proceduru, usmerenu ka tome da se zemlje članice dodatno osiguraju od bezbednosnog rizika, pišu Večernje novosti.
| Šengenski prostor, za koji će važiti nova pravila, obuhvata 26 zemalja, među kojima su Švajcarska, Norveška, Lihtenštajn, Island i članice EU osim Velike Britanije, Irske, Kipra, Rumunije, Bugarske i Hrvatske. Osim za državljane zemalja Zapadnog Balkana, sistem će se, između ostalog primenjivati i na žitelje SAD, Australije, Japana, Singapura, Novog Zelanda... |
U principu, ulaz će biti odobren svima koji na određeni način prethodno nisu prekršili unutrašnja pravila EU ili ne predstavljaju spoljnu opasnost po sigurnost građana Unije. Novi sistem je nazvan Evropski sistem za informacije i odobravanje putovanja (ETIAS), po ugledu na proceduru Elektronski sistem putničke dozvole (ESTA) koja od 2009. godine važi u SAD. Na osnovu toga, vršiće se kontrola 39 miliona putnika iz šezdesetak zemalja koji mogu da uđu na teritoriju EU bez viza. Prema iskustvu iz SAD, odbije se oko 0,1 odsto podnosilaca zahteva.
Da bi se dobila dozvola za ulazak, putnici ka EU će biti u obavezi da, putem računara, popune elektronski formular koji sadrži lične podatke, informacije vezane za putovanje kao i adresu na prvoj destinaciji. Predviđeno je da se odgovor dobije u roku kraćem od 72 sata. Postupak će se naplaćivati 10 evra po formularu, koji će imati rok važenja tri godine. Predloženo je da procedura bude besplatna za mlađe od 18 godina i starije od 60, studente, naučnike i članove porodica državljana EU.
Onaj kome je odbijen ulazak u šengenski prostor istovremeno dobija informaciju koja su mu prava, uključujući i predviđeni pravni postupak.
Članovi Odbora za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove Evropskog parlamenta usvojili su u četvrtak nacrt nove evropske regulative, što je omogućilo da krenu pregovori između EP i resornih ministara zemalja članica u pravcu usaglašavanja konačnog dokumenta.
Ova mera je, kažu u Briselu, postala neophodna u situaciji kada se u EU sve više susreću s bezbednosnim rizicima, terorističkim napadima, ali i sa migrantskom krizom.
Ostavi komentar