Da li treba da nas plaši kriza u Grčkoj?

Aktuelna dešavanja u Grčkoj i iščekivanje dana D (opet) polako gubi na interesovanju javnosti iz više razloga.

Prvi je da je narod već oguglao na senzacionalističke naslove koji idu od raspada Evropske unije do novog svetskog rata. A drugi je to da iz ugla prosečnog građanina Srbije najsnažnija frustracija ovih dana dolazi iz nemogućnosti pronalaženja aranžmana ili smeštaja za letovanje.

Dodatno, skoro da i ne postoji osoba u Srbiji koja u svom krugu prijatelja ili familije nije videla neku sliku sa grčkih plaža u poslednjih 24 sata. I ništa od toga ne sluti na krizu epskih razmera. Pa gde je onda tu kriza o kojoj se piše i kako to može da utiče na nas?

Kriza postoji, situacija Grčke nije bezazlena ali ona je Grčka i nema nikakvih dodirnih tačaka sa Srbijom. Kriza je stanje svesti i kao takvo jedino neracionalna panika može da spoji Srbiju i Grčku. Sve Grčke banke odavno posluju bez bitne finansijske podrške centrale iz Atine i već nekoliko godina posluju kao samostalni biznisi koji samo imaju Grčko ime. To ih je osamostalilo i zato sada bolje posluju nego same centrale koje su u središtu krize.

Isto se odnosi i na banke sa Francuskim, Austirjskim, Italijanskim ili Ruskim imenom. Sve su to srpske banke, srpski bankari koji rade po srpskim zakonima koji ne dozvoljavaju da se štednjom građana upravlja tek tako. Ako i pretpostavimo najgori mogući scenario proglašenja bankrotstva, izlazak iz evropske unije i povratak na grčku drahmu opet to nema uticaja na štednju građana u Srbiji, njihove kredite ili tekuće račune.

Naravno, ovakav scenario je moguć samo u teoriji. Grčka privreda učestvuje 1-2% u ekonomiji Evropske unije pa je za očekivati da takvo učešće ne može da napravi veće potrese. Jedino kada bi trebalo da vas plaši bankrot Grčke je ako ste kupili grčke obveznice ili ako idete na letovanje ispred Grčkog parlamenta gde protesti zbog najave povećanja PDV-a ometaju mirno ispijanje kafe.