Da li paušalci zbog kovid davanja moraju da pređu u drugi status?

Među preduzetnicima koji posluju kao paušalci, postoji dilema da li pomoć države ulazi u godišnji promet, odnosno da li će, ukoliko su sa "kovid davanjima"prekoračili limit na ostvaren prihod u kalendarskoj godini, izgubiti status paušalaca

Kako za eKapiju objašnjava Aleksandar Vasić, član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije, državna davanja koja za cilj imaju prevazilaženje problema izazvanih pandemijom nisu prihod od obavljanja delatnosti, već sredstva koja primaoci, dobijaju jednokratno, vanredno i koriste za pokriće troškova.

- Sličan tretman imaju i određena poreski podsticaji kao npr. povrat sredstava od uplaćenih poreza i doprinosa po osnovu zapošljavanja novih radnika. Mislim da u praksi poreski organi ovo pitanje pravilno tumače i ove prilive ne računaju u ukupan promet - kaže Vasić.

Dodaje da je u postupcima kontrola ukupan promet na poslovnim računima preduzetnika kod poslovnih banaka samo prvi indikator, ali se u toku kontrole upoređuju podaci iz KPO i dokazuju ostali prilivi koji nemaju tretman prometa za potrebe utvrđivanja prava na paušalno oporezivanje (krediti, pozajmice, državna davanja i slično).

Šta sve spada u "ukupan promet"

Zakonom o porezu na dohodak građana u delu koji se odnos na oporezivanje prihoda od samostalne delatnosti, regulisani su uslovi u kojima preduzetnik može, odnosno ne može da bude paušalno oporezovan. Jedan od uslova se odnosi i na "ukupan promet".

Tako u članu 40 piše da se pravo na paušalno oporezivanje ne može priznati obvezniku čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti veći od 6.000.000 dinara. Ipak, zakon predviđa i odstupanja od ove odredbe.

- Sam termin "ukupan prihod" je u samom Zakonu prilično nedefinisan. Razjašnjenje ovog termina treba tražiti u Pravilniku o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva, kojim je propisano vođenje poslovne knjige KPO (Poslovna knjiga o ostvarenom prometu paušalno oporezivanih obveznika) - ističe Vasić.

Ovim Pravilnikom uređeno je da se u poslovnu knjigu unose podaci o "iznosu prihoda od prodaje proizvoda, odnosno od izvršenih usluga".

- Tako da je jasno da se ukupnim prometom smatra ukupan prihod od prodaje proizvoda i izvršenih usluga- objašnjava sagovornik.