Srbija je jedna od zemalja s najvišim kamatama, kako onih koje se nude za štedne uloge, tako i za bankarske pozajmice privredi i stanovništvu. Da li je moguće ograničenje kamata u našoj zemlji što ovih dana, na primer, u Hrvatskoj inicira tamošnja vlada?
Da li je jedna godina čistih računa, kako srpski zvaničnici nazivaju mere za uranoteženje proizvodnje i potrošnje, dovoljna da izbriše minuse koji su stvarani poslednjih 50 godina. To neće biti lako, a razlike su najvidljivije kod visine bankarskih kamata, u šta se uverio jedan austrijski investitor.
| Na pitanje da li će Srbija ograničiti visinu kamata - takva inicijativa već postoji u Hrvatskoj - iz Narodne banke odgovaraju da Srbija ima drugačiji ekonomski model od suseda i da ograničavanje kamatnih stopa nije u saglasnosti sa strategijom ciljanja inflacije koju NBS sprovodi. |
Da kamate moraju naniže, svesni su i u Vladinom telu za oporavak industrije. Jer, nema konkurentne privrede uz visoke kamate.
- Mislim da se određene rezerve kriju i u drugačijoj monetarnoj politici. Ta drugačija monetarna politika značila bi postepeno snižvanje referentne kamatne stope a značila bi i vraćanje selektivnih kredita iz primarne emisije za podsticanje rasta proizvodnje - kaže Bojan Dimitrijević iz Nacionalnog saveta za reindustrijalizaciju.
Trenutna početna kamata NBS je 11 odsto. Referentna kamatna stopa kako je drugačije zovu jeste cena novca koju NBS plaća bankama kroz hartije od vrednosti i na taj način reguliše količinu novca u opticaju i utiče na inflaciju.
Ostavi komentar