Za one koji primaju minimalac, a ne mogu da podignu kredit kod banaka, spas bi mogao da bude liznig. Ipak, koliko je on povoljan u Srbiji?
Procene govore da u Srbiji oko 100.000 ljudi prima minimalne plate. Međutim, kada se odmakne od zvanične slike, pokaže se da dosta onih koji zarađuju minimalac radi u sivoj zoni, odnosno minimalnu zaradu dobijaju zvanično i tako ulaze u statistiku, a poslodavci im na ruke isplaćuju više, nekada i znatno veće sume. Tako oni, praktično, zarađuju više, ali se to zvanično ne vidi.
Ipak, mnogi će posledicu takvog načina isplate zarada osetiti kad budu penzioneri jer će im to primanje biti određeno na osnovu zvaničnih uplata. I ne samo to: teškoće zbog toga imaju već sada, posebno prilikom odluke da uzmu kredit. Naime, za podizanje pozajmice kod banaka neophodna je provera preko Kreditnog biroa Udruženja banka Srbije na osnovu koje se ocenjuje sposobnost klijenta za zaduživanje, i po pravilu, oni koji zarađuju minimalac dobijaju negativan odgovor.
| Za stan od 50.000 evra rata 180 evra Prilikom kupovine stana na kredit u vrednosti 50.000 evra, s rokom otplate od tri decenije, učešćem od 20 odsto i kamatom po stopi od 3,5 procenata godišnje, rata je 180 evra, uslovi su koji važe u Srbiji. U njih bi trebalo da se ukolope i lizing-kuće ili čak da ponude nešto povoljnije, piše novosadski Dnevnik. |
Kada ti "lažni siromasi" hoće da podignu potrošački ili gotovinski kredit, mogu računati na pomoć najbliže rodbine i prijatelja kojima će kasnije otplaćivati rate, savetuje Dnevnik.
Međutim, za uzimanje stambenih kredita, gde se obaveze preuzimaju na rok od 20 do 30 godina, teško je sklopiti konstrukciju, čak i uz prijateljsku pomoć. Svi znaju da poslodavci neće preko noći prijaviti pravo stanje stvari i uplaćivati više novca u fondove pa bi spas za mogao biti lizing.
“Ugovor o lizingu mogao bi toj kategoriji ljudi znatno pomoći da preko pozajmice dođu do stana”, kaže dr Aleksandar Vasiljević s Fakulteta za pravne i poslovne studije “Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu.
"Oni su daleko fleksibilniji i lizing-kuća ostaje vlasnik nekretnine do isplate poslednje rate i prenosa vlasništva. U slučaju da stranka ne izmiruje obaveze, problem je lakše rešiv nego kod stambenog hipotekarnog kredita jer nesavesnom klijentu odmah sledi selidba. Međutim, finansijske obaveze za lizing-kuću su prilične".
S tim zaključkom slaže se i predsednik Asocijacije domaćih lizing-kuća Boris Stević.
“Cenzus koji treba da se obezbedi za lizing-kuću koja želi da se bavi nekretninama je pet miliona evra, a to je mnogo”,kaže Stević.
"Da je to pola miliona, što smatram da bi bilo sasvim dovoljno, bilo bi više interesovanja. Osim toga, lizing-kuće nemaju slobodna sredstva koja bi mogla biti uložena u nekretnine, odnosno da ih kupe i čekaju da prođe nekoliko decenija da korisnici steknu pravo da ih otkupe po simboličnoj ceni. Posao bi se mogao napraviti ako bi se doneo propis koji bi snizio cenzus za ulazak lizing-kuća u posao s nekretninanama. Drugi uslov je da kompanije koje prodaju stanove ili građevinske kuće koje ih zidaju, uđu u posao zajedno s nama i ukoliko bi se to ostvarilo, posao bi mogao krenuti. Lizing-kompanije su zainteresovane za širenje posla, ali se prvo moraju stvoriti uslovi koji su za nas isplativi".
Ostavi komentar