Da li je banka jedino mesto za našu štednju

Poslednjih dana se u medijima pojavila informacija da će banke naplaćivati negativnu kamatnu stopu, narodski "ležarinu" štedišama. Ova opcija je čak i teorijski na nivou naučne fantastike ali je unela nemir štedišama koji već godinama unazad plaćaju cenu nesposobnosti banaka da prikupljenu štednju plasiraju.

Banke niske kamatne stope na štednju često pravdaju time da tržište ne dozvoljava da se ta štednja plasira, da je previše rizika, da nisu uspostavljeni kvalitetni mehanizmi naplate i drugo.

Ali sve to demantuje činjenica da u Srbiji posluje 28 banaka što znači da je lako biti banka u Srbiji. Neadekvatni i zastareli zakoni i needukovano tržište omogućavaju lak profit svim bankama. Na izmenu zakona nažalost ne možemo da utičemo, možemo samo da se nadamo da će se naći neko u NBS da sagleda tržište i ima ambiciju da ga unapredi. Ili kod nas češće primenjivana situacija - da će doći neko iz inostranih institucija i reći nam da moramo da donesemo neki nov zakon.

Jedino što možemo da promenimo je na nivou individualne edukacije. Banka nije jedino mesto gde možemo da ostavimo našu ušteđevinu. Svakako je mesto sa najmanje rizika ali upravo tu plaćamo cenu zastoja bankarskog tržišta koje lančano kreira zastoje u privredi pa i u našim prihodima.

Tek kada bi štediše na smanjenje kamate na štednju kao reakciju podigli svoju štednju i odneli je na drugo mesto, tek tada bi banke odreagovale sa većom kamatnom stopom. Dokle god nema reakcije štediša do tada će banke za štednju davati sve manje i manje.

Štednja može da se čuva i u penzionom fondu, polisi životnog osiguranja, investicionom fondu, u državnim obveznicama i na svakom od ovih mesta će doneti veći prinos.

Čak iako niste izabrali neku od ovih opcija morate znati da postoje i koje su im prednosti i mane. To moraju da budu opcije, tek kada ih budemo svesni možemo banci okrenuti leđa a onda će nas mnogo lepše tretirati.