Hoće li se i Srbija uključiti u krug zemalja koje su rešile da smanje upotrebu plastičnih kesa, videće se.
Najbolji način za smanjenje njihovog korišćenja je naplata – u nekim zemljama procenat je dostigao i 90 odsto – a u Srbiji se one naplaćuju samo u jednom trgovinskom lancu. Upotreba plastičnih kesa potpuno je zabranjena u 35 država, u zemljama Evropske unije sve se manje koriste, a kod nas se sve kupljeno spušta u plastične kese, bilo da su razgradive ili ne.
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan nedavno je rekao da će Srbija, ukoliko bude potrebno, razmotriti zabranu upotrebe plastičnih kesa. Ipak, on je istakao da će se prvo sačekati rezultati akcije naplate plastičnih kesa u trgovinama, i pozvao sve trgovinske lance u Srbiji da počnu da naplaćuju plastične kese koje se ne mogu razgraditi.
O tome da se u Srbiji plastične kese koriste stalno govori i podatak da godišnje jedna osoba potroši 300 kesa, bezmalo jednu na dan. Zato i ne treba da čudi što su plastične kese deo svakodnevice i što ih ima svugde. Po rečima jednog od prodavaca plastičnih kesa, to nije prvi put da se priča o smanjenju njihovog korišćenja, ali ne očekuje neke velike promene, pošto su veći deo ponude biorazgradive plastične kese. On napominje i da su pokušali prodaju papirnih kesa, ali zbog cene, kupaca nije bilo.
Moglo bi se reći i da građani, kad je reč o korišćenju plastičnih kesa i posledicama koje iz toga proizlaze, nisu dovoljnio svesni pa je zato potrebno hitno nešto promeniti. Budući da se to najbolje odrazi kada oseti novčanik, možda će početi da računaju da li je bolje imati neku alternativu umesto plaćati kesu, koja će svakako završiti na đubrištu.
Nekada su kese bile retke
Pre više od tri decenije plastične kese bile su retkost. Svako domaćinstvo imalo je pletenu korpu i/ili pamučni ceger s kojima se išlo u kupovinu i ako se slučajno zaborave, kupljeno se moralo nositi u rukama. Uz masovno korišćenje plastičnih kesa nestali su oni koji pletu korpe ili šiju cegere. Da li će ti artikli ponovo biti na tržištu, a stari zanati ponovo zasijati – pokazaće vreme.
Zapravo, mnogi ni ne razmišljaju o alternativi jer se plastične kese upotrebljavaju već decenijama, a zembilji, cegeri, korpe izrađeni od prirodnih materijala potpuno su zaboravljeni. U skladu s tim je i ponuda – gotovo nikakva. Pletene korpe prodaju za oko 1.000 dinara naviše, ali kupaca nema. Platneni cegeri gotovo da se ne mogu naći, izuzev onih koje nude pojedini proizvođači i na kojima je logo njihove firme i koji koštaju od oko 300 dinara naviše. Ima cegera, mahom od plastike, koji, u zavisnosti od veličine, koštaju od oko 80 do 150 dinara, ali nisu trajni kao oni izrađeni od prirodnih materijala.
Ako je neko vešt u šivenju, za male pare može imati lep i praktičan ceger, koji se može dugo koristiti, prati u mašini i biti uvek pri ruci. Za takav ceger potrebno je pamučno platno, koje košta oko 340 dinara metar, a od njega se može sašiti i tri cegera. One koji šiju sami ceger će koštati oko 100 dinara, a ako posao prepuste krojaču, biće potrebno oko 200. Ukoliko bi se, umesto plastičnih kesa, više koristili platneni cegeri, moguće je i da bi cena bila niža. Iako se može učiniti da je 200 dinara mnogo za ceger, relativno će se brzo isplatiti, a korist je višestruka i dugoročna. Za to je, ipak, potrebno promeniti način razmišljanja i neprestano ukazivati na to da je neohodno smanjiti upotrebu plastičnih kesa. Srećom, o tome stariji sve više uče od najmlađih, i to je ohrabrujuće.
Ostavi komentar