Da li će Eps i Telekom oživeti srpsku berzu

U Srbiji je berza još zapostavljena u reformama i u narednom periodu bi veliki javni sistemi, poput Telekoma i EPS-a, morali da izađu na berzu, izjavio je danas Tanjugu predsednik Komisije za hartije od vrednosti Zoran Ćirović.

"Mislim da u daljoj privatizaciji u Srbiji treba voditi računa da se akcije velikih javnih sistema, pored proklamovanih ciljeva da se poboljša u njima menadžment i unapredi efikasnost poslovanja i država dođe do prihoda, uključe na berzu, ali tako da se i tržište kapitala razvija, koje ne možemo da razvijamo ako na berzi nemamo Telekom. NIS sada imamo, a sutra moramo posle privatizacije da imamo i EPS", rekao je Ćirović na 15. Ekonomskom samitu u Beogradu, čiji je Tanjug biz medijski partner.

On je poručio da su to kompanije koje treba da nose Beogradsku berzu.
Prema njegovim rečima, svaka čast malim i srednjim preduzećima, ali ona ne mogu da nose berzu, već veliki sistemi i zato oni moraju da budu na berzi.

"Naravno treba da budu reformisani i korporativizovani i njima treba da upravlja efikasan menadžment i njihove akcije treba da budu listirane na berzi. Dobro bi bilo da imamo jedan broj disperzovanih malih akcionara u formi široko disperzovanog vlasništva, jer je to dobro i za kompaniju i za berzu u celini", naveo je Ćirović.

On je kazao da je jedna od ključnih stvari, vezanih za privatizaciju, izabrani metod privatizacije i da je jako važno da li taj metod privatizacije ide u prilog razvoja tržišta kapitala.

Zakon o privatizaciji iz 2001. i čitav tadašnji set zakona jeste uslovio da akcije kompanija iz privatizacije da idu na berzu, ali sam mehanizam gde su se paketi akcija prodavali jedinstvenom vlasniku su rezultovali time da su kompanije u nedostatku interesa, bilo većinskog akcionara bilo menadžmenta, da na berzi ostanu čekali povoljan trenutak i mogućnost da ispune zakonom predviđene uslove i isključe se sa berze, naveo je Ćirović.

Prema njegovim rečima, zato imamo situaciju da imamo opadajući broj kompanija koje su na berzi i nemamo nove kompanije koje se formiraju kao akcionarska društva i žele da izađu na berzu, "zato što berza ne služi svom osnovnom cilju i funkciji, a to je dugoročno privlačenje kapitala za finansiranje razvojnih projekata".

Privatizacija bez obzira što je dovela do budžetskih prihoda i podizanja nivoa efikasnosti upravljanja u tim kompanijama, nije podsticajno delovala na razvoj tržišta kapitala, naveo je on.

Ćirović je kazao da je u privatizacijama razvijenih industrijskih zemalja Evrope, recimo Velike Britanije koja je privatizovala svoj Telekom, postojalo je šest ciljeva privatizacije, od kojih su dva bila direktno vezana za razvoj tržišta kapitala.

"U tom smislu je jako važno da u skorije vreme konačno dobijemo prvu inicijalnu javnu ponudu, da li će to biti neko od ovih javnih preduzeća ili privatna kompanija videćemo. Svi u okruženju su to imali, na primer Hrvati sa njihovim Telekomom i Inom, dok je Srbija jedina u regionu koja nije imala nijednu inicijalnu javnu ponudu i mislim da je to jedan od pravaca u kojem privatizacija treba da ide", istakao je Ćirović.

To znači, naveo je on, uključivanje akcija na berzu i disperzija vlasništva na veći broj fizičkih lica koji bi postali akcionari i imali interes da se ta kompanija duže vreme zadrži na berzi.