Da li banke "deru" provizijom na zajam

Oprečna mišljenja o (ne)zakonitom naplaćivanju različitih naknada. U NBS kažu da je važno da unapred obaveste klijenta o troškovima.

Dok Udruženje za zaštitu korisnika finansijskih usluga navodi da sve banke koje su u proteklih 10 godina naplatile naknadu klijentima za odobrenje kredita moraju da vrate taj novac, u Narodnoj banci Srbije tvrde - suprotno.

Udruženje za zaštitu korisnika finansijskih usluga pozvalo je građane da podnesu tužbe protiv banaka koje su od njih naplaćivale provizije za obradu kredita. Povod za to je presuda Višeg suda u Somboru kojom je potvrđeno da jedna banka treba kreditnom dužniku da vrati 450 franaka na ime naplaćenih troškova prilikom odobravanja stambenog zajma, pošto su ti troškovi - ekonomski neopravdani.

- Zakon o obligacionim odnosima, u članu 1.065, izričito navodi da banke mogu da naplate samo kamatu - navodi Dejan Gavrilović, predsednik udruženja za zaštitu korisnika finansijskih usluga.

- Svi korisnici kojima je banka odobrila zajam u poslednjih 10 godina imaju pravo da podnesu tužbu. Nevažno je da li je kredit stambeni ili gotovinski, da li je dinarski ili je vezan za evro ili franak. Dovoljan dokaz za plaćenu proviziju je ugovor o kreditu.

Da provizije na ime "obrade kreditnog zahteva" ili "puštanja kredita u tečaj" nisu male, očigledno je iz proste računice. Ukupan dug koji građani trenutno otplaćuju bankama iznosi 819 milijardi dinara. Da je provizija svega jedan odsto, a ima i većih, to bi značilo da su banke samo u to ime naplatile osam milijardi dinara, što je trenutno 67 miliona evra.

- Saglasno važećim propisima, svaka banka svoje poslovanje uređuje svojom poslovnom politikom, kojom utvrđuje način i uslove pod kojima pruža određene finansijske usluge pravnim i fizičkim licima - ističu u Narodnoj banci Srbije.

- Odredbama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga propisana je obaveza bankama da u predugovornoj fazi korisniku pruže informacije i odgovorajuća objašnjenja o uslovima pod kojima banke pružaju usluge.

Takođe, propisano je, između ostalog, da ponuda i ugovor o kreditu, odnosno depozitu, sadrže sve vrste i visine svih naknada koje padaju na teret korisnika finansijskih usluga uz određenje da li su fiksne ili promenljive, a ako su promenljive - periode u kojima će ih banka menjati, kao i vrste i visine drugih troškova, poput poreza, naknada nadležnim organima i slično.

U NBS ističu da su, u skladu sa odredbama člana 16. Zakona o platnim uslugama, obavezni elementi okvirnog ugovora o pružanju platnih usluga, između ostalog, vrsta i visina svih naknada koje pružalac platnih usluga (u konkretnom slučaju banka) naplaćuje korisniku platnih usluga, a ako ih naplaćuje zbirno - i vrsta i visina svake pojedinačne naknade koja čini zbirnu naknadu.Iz ovoga proizilazi da klijentu banke, pre potpisivanja ugovora o kreditu, moraju biti predočeni svi troškovi i naknade i njihova dinamika promene.