Banke nisu jedine institucije koje nam „odbrojavaju“ kamatu, to čine i razna komunalna preduzeća, poreznici, sudovi... Ali banke jedine naplaćuju i redovnu, ali i onu zateznu kamatu kada kasnimo sa plaćanjem rata.
Zvanični podaci Poreske uprave Srbije, na primer, pokazuju da samo poreznicima, na ime kamate, dugujemo više od 305 milijardi dinara, koliko iznosi računica na iznos manje plaćenog poreza na kraju protekle godine.
| Dugovati je, i dalje, najskuplje u dinarima, gde zatezna kamata iznosi 19 odsto. „Za petama“ su nam Hrvatska sa 14 i Rusija sa 13,5 odsto. Kašnjenje za plaćanja u evrima dužnike košta 8,50 odsto, a u dolarima 8,13 odsto, koliko iznosi zatezna kamata i za „švajcarac“. Trenutno je, bar po listi zateznih kamata koje objavljuje NBS, najisplativije prekoračiti rok plaćanja u japanskim jenima i češkoj kruni, što dužnika košta dodatnih 8,05 odsto godišnje. |
Ovu, takozvanu zateznu kamatu, banke moraju da definišu ugovorom. U protivnom, primenila bi se zvanična zatezna kamata koja trenutno iznosi 19 odsto za dinare na godišnjem nivou, što je niže od redovne bankarske cene zajma.
Visina zatezne kamate u Srbiji propisana je zakonom koji se primenjuje već devet meseci i odnosi se uglavnom na plaćanje dugovanja prema državi.
Vrednost ove kamate utvrđuje se po jednostavnoj računici: referentna kamatna stopa, koja je trenutno 11 odsto, plus još osam procentnih posena. Po ovoj stopi zateznu kamatu zaračunavaju i javna komunalna preduzeća.
Međutim, kamatna stopa koju zaračunava Poreska uprava Srbije na neplaćeni deo poreskog duga je trenutno 21 odsto.
Ostavi komentar