Članice EU se usaglasile oko ekonomskih mera tokom pandemije

Ministri finansija EU uspeli su da u drugom pokušaju postignu dogovor o ekonomskom odgovoru na krizu uzrokovanu pandemijom virusa korona

Evrogrupa, koja je raspravljala u proširenom formatu, što znači da su učestvovali ministri finansija svih zemalja članica EU, a ne samo 19 članica evrozone, postigli su dogovor o izveštaju koji će biti prosleđen šefovima država ili vlada na usvajanje.

Dogovor uključuje kratkoročne i dugoročne mere. Sve države članice se slažu oko kratkoročnih mera: kreditne linije Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM), garantnog fonda Evropske investicione banke i programa podrške za skraćeno radno vreme SURE.

Kad je u pitanju kreditna linija ESM-a, najveća prepreka bila je krajnja udaljenost pozicija Italije i Holandije - prva je tražila da se krediti odobravaju bez uslova, a druga je na njima ustrajala.

U vezi s tim postignut je dogovor da se ESM može koristiti bez uslovljavanja za finansiranje troškova u zdravstvu koji su nastali usled pandemije. Za dalje korišćenje te kreditne linije države članice moraće da osiguraju poštovanje ekonomskih i fiskalnih temelja definisanih fiskalnim okvirom EU.

Što se tiče dugoročnih mera, to jest fonda za oporavak, dogovoreno je da je on potreban, ali bez ulaženja u pojedinosti.

"Takav fond bio bi privremen, ciljan, srazmeran vanrednim troškovima sadašnje krize", kaže se u usvojenom izveštaju.

U tekstu se ne spominje pitanje kolektivizacije dugova, "evro obveznice" ili "korona obveznice", ali se koristi izraz "inovativni finansijski instrumenti".

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

S tim u vezi, predsednik evrogrupe Mario Senteno uputiće pismo predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu u kojem će navesti da neke zemlje smatraju da je potrebno imati instrumente zajedničkog duga, a da druge zemlje smatraju da treba pronaći "alternativne načine".

ESM ima kreditni kapacitet od 410 milijardi evra, a krediti koje članice mogu dobiti mogu biti u visini najviše dva odsto njihovog BDP-a. To znači da bi kreditna linija mogla da dosegne iznos od 240 milijardi evra, što odgovora dvopostotnom iznosu BDP-a evropodručja.

Ministri finansija podržali su inicijativu Europske investicione banke (EIB) o uspostavljanju garantnog fonda u visini od 25 milijardi evra, za koji bi garantovale zemlje članice, a koji bi omogućio kreditiranje do 200 milijardi evra. Ta sredstva bila bi uglavnom namenjena za mala i srednja preduzeća.

Podržan je i predlog Komisije o programu podrške za skraćeno radno vreme, za koji će garantovati sve zemlje članice i koji će pomoći kompanijama u najteže pogođenim zemljama da zadrže radnike, a radnicima da zadrže primanja.

Novi instrument koji je nazvan SURE treba da omogući kompanijama u poteškoćama da privremeno skrate radno vreme svojim radnicima, a država radnicima isplaćuje platu za one sate koje ne rade. To vreme koje ne rade radnici mogu iskoristiti za učenje novih veština, koje će koristiti i njima i poslodavcu. Slično je rešenje i za samozaposlene osobe.

Reč je o finansijskoj podršci u obliku vrlo povoljnih zajmova EU zemljama članicama u visini od ukupno 100 milijardi evra.

Komisija bi pozajmila novac na finansijskim tržištima i dala državama članicama zajmove pod povoljnim uslovima.