Švajcarska nacionalna banka prijavila je danas gubitak u prvom polugodištu od 95,2 milijarde švajcarskih franaka (100,08 milijardi dolara), što je najveći šestomesečni gubitak od osnivanja centralne banke 1907. godine
Pad tržišta akcija, pad cena obveznica i apresijacija franka ozbiljno su umanjili vrednost njegovih ogromnih deviznih sredstava.
SNB je prijavio gubitak u drugom kvartalu od 62,4 milijarde franaka, što je takođe njegov najgori kvartalni učinak ikada.
"Gubitak je istorijski, ali najveći deo je nerealizovani gubitak papira koji se odnosi na niže procene obveznica i akcija", rekao je ekonomista Credit Suisse Maksim Boteron, koji je rekao da je malo verovatno da će rezultat biti zabrinut za SNB.
"Mislim da ovo uopšte neće imati uticaja na monetarnu politiku SNB-a, jedini uticaj može biti na javne finansije jer bi isplata SNB-a vladi i kantonima mogla biti manja sledeće godine.
Kao centralna banka, SNB ne može imati problema sa likvidnošću jer svoje obaveze plaćanja može da podmiri štampanjem novca.
Tokom pola godine, SNB je ostvario gubitak od 97,4 milijarde od svojih deviznih pozicija svojih akcija i portfelja obveznica -- dok je ostvario profit od 2,4 milijarde franaka na svojim zlatnim zalihama.
Gubitak je pogoršan gubitkom od 10,3 milijarde zbog kursa, pošto je jači franak dodatno smanjio vrednost stranih investicija. Portparol SNB-a ponovio je u petak da gubitak nije imao uticaja na mandat SNB-a za stabilnost cena. Predsednik SNB-a Tomas Džordan rekao je prošle godine da ostvarivanje profita nije cilj SNB-a i da neće uticati na njen cilj monetarne politike da zadrži inflaciju ispod 2%.
"Mandat SNB-a za monetarnu politiku uvek ima prednost, a takođe može biti trenutaka kada ispunjavanje ovog mandata znači prihvatanje gubitaka" rekao je on akcionarima banke u aprilu 2021.
Centralna banka je u junu podigla kamatne stope prvi put u poslednjih 15 godina kako bi se uhvatila u koštac sa rastućom inflacijom, uz očekivanja još povećanja.
Ostavi komentar