Iako se nekretninama trguje mnogo više nego pre par godina, sve je manji udeo kupovina na kredit. Cene nekretnina miruju već nekoliko godina, a cene kvadrata u Beogradu se kreću od 700 do 2.500 evra.
Tačni podaci o prometu postoje samo za nekretnine kupljene na kredit.
Za šest meseci ove godine uprkos tome i što kamate na stambene zajmove padaju sve se manje građana odlučuje da uzme stambeni kredit. U Nacionalnoj korporaciji je za isti period osigurano 2.500 zahteva vrednih oko 80 miliona evra. Poređenja radi, u 2008. je osigurano preko 17 hiljada ovih zahteva.
Cene nekretnina na srpskom tržištu dostigle su najniži nivo od 2008. godine, kada su kvadrati bili papreni, uglavnom zbog velike tražnje i enormnih zarada investitora koje su dostizale i 100 odsto u odnosu na “proizvodnu” cenu.
Miroslav Cvetković, direktor Agencije Cvetković–Raškov kaže za Politiku da je danas situacija daleko od toga da se u Beogradu mesečno proda samo deset stanova. “Ovo je dvomilionski grad. Ljudi se razvode, nasleđuju, prodaju veći da bi kupili dva manja stana. Ali je udeo stambenih kredita u kupoprodajnim ugovorima pao na ispod 40 odsto”, objašnjava on.
Milan Simonović, iz agencije Menadžer, potvrđuje da se više kupuje i prodaje nego ranije, ali da je osetan pad kupaca na kredit.
“Zajmovi su bili dominantni od 2006. do 2010. Zbog velikog rizika malo ko se danas usuđuje da ih uzme. Čak iako su kamate pale za skoro dvadeset odsto ljudi se plaše da se zaduže na dug period”, rekao je Simonović.
Zašto smanjena tražnja za stambenim kreditima?
Glavni razlog su male zarade i kreditna nesposobnost, ali i veliki prateći troškovi za podizanje stambenog zajma. Teško da neko sa platom od 380 evra može da obezbedi učešće koje iznosi 20 odsto od vrednosti nekretnine i plati prateće troškove odobravanja kredita. Za stan, na primer, od 50.000 evra treba spremiti oko 12.000 evra za učešće i propratne troškove kao što su obrada kredita, osiguranje, overa ugovora, upis u katastar…
Kamata ispod 4%
Sada pozajmica za kupovinu nekretnine može da se dobije po kamati ispod četiri odsto. To je manje nego kada je država subvencionisala stambene kredite, kada su kamate bile oko šest-sedam odsto pa i više. Ali to očigledno nije dovoljno.
Obavezno učešće sniziti na 10 odsto
Udruženje agencija za promet nekretnina pri Privrednoj komori Srbije, nedavno je najavilo da će zvanično pokrenuti inicijativu da NBS obavezno učešće za stambene kredite sa 20 vrati na deset odsto, koliko je iznosilo pre tri godine.
Oni koji su se opredelili za subvencionisani stambeni zajam mogli su da daju učešće od samo pet odsto. To je olakšavalo građanima da se zaduže, odnosno prateći troškovi stambenog zajma bili su manji.
Ostavi komentar