Cene nafte su danas ojačale zahvaljujući kupovinama "lovaca" na niske cene i slabijem dolaru, nakon još jedne krize izazvane rastom američkih zaliha i zabrinutošću u pogledu ishoda predstojećeg sastanka naftaša o merama za zaustavljanje globalne prezasićenosti ponude.
Američka "laka" nafta WTI za isporuke u oktobru porasla je 27 centi (0,63 odsto) na 43,43 dolara za barel, a severnomorska sirova nafta "brent" za novembarske isporuke popela se za 32 centa (0,70 odsto) na 45,77 dolara, izveštava agencija Frans pres.
Oba tipa nafte su juče pala za više od tri procenta nakon što je Rusija nagovestila da možda neće biti neophodno ograničavanje proizvodnje, podrivši nade da će biti postugnut dogovor na sastanku te zemlje sa članicama Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) u Alžiru ovog meseca.
Sa jučerašnjim padom cena, nafta je izgubila desetinu vrednosti u odnosu na maksimalan nivo na kom je bila u avgustu, što je podstaklo kupovine trgovaca koji "love" popuste.
Pažnja trgovaca je sada usmerena na izveštaj o novim radnim mestima u SAD, koji treba da bude objavljen kasnije danas, kako bi na osnovu analize tih podataka procenili šta Federalne rezerve (Fed) nameravaju da urade s kamatnim stopama.
Na tržištu od prošlog petka provejava očekivanje da će cene zaduživanja biti povećane, budući da je šefica Feda Dženet Jelen nagovestila da je ekonomija dovoljno jaka za podizanje kamata.
To je, zauzvrat, podstaklo jačanje dolara, što je, s jedne strane, oborilo cene "crnog zlata", a s druge strane poskupelo naftu u dolarskom iznosu za kupce koji koriste slabije valute.
"Zelena novčanica" je, međutim, juče oslabila nakon iznenađujućeg pada indeksa fabričke aktivnosti u SAD, što je dovelo u pitanje i ocenu o dobrom stanju američke ekonomije.
"Izvestan oporavak cena je očekivan nakon oštrog pada, jer investitori prilagođavaju pozicije uoči izveštaja o zaposlenosti u nepoljoprivrednom sektoru i vikenda", izjavio je analitičar kompanije IG Markets u Singapuru, Bernard Ou, dodajući ipak da su "srednjoročni izgledi za sirovu naftu i dalje sumorni".
Tržište nafte je prošlog meseca ušlo u "raspoloženje bikova" (optimizam) zabeleživši rast cena od 20 odsto, na krilima nade da će Rusija i OPEK biti kadri da postignu dogovor o ograničavanju proizvodnje, budući da su dogovorile sastanak u Alžiru.
Ali, ove nedelje se među trgovce uvukla sumnja, pošto su članice OPEK-a Iran i Irak saopštile da žele da povećaju proizvodnju, nakon čega je usledila i jučerašnja izjava iz Moskve.
Agencije su prenele da je ruski ministar energetike Aleksandar Novak izjavio da razgovori o zamrzavanju proizvodnje neće biti potrebni ako cene budu na nivou oko 50 dolara po barelu.
Predsednik Rusije Vladimir Putin se, međutim, nada da će OPEK i Rusija postići sporazum o zamrzavanju proizvodnje, ocenjujući da bi to bilo pravo rešenje za globalno tržište nafte.
"Sa stanovišta ekonomskog smisla i logike, bilo bi ispravno da se nađe nekakav kompromis. Uveren sam da to svi shvataju. Smatramo da je to pravo rešenje za svetsku energetiku", izjavio je Putin u intervjuu agenciji "Blumberg" u Vladivostoku, gde učestvuje na drugom Istočnom ekonomskom forumu, koji je otvoren danas.
Američko Ministarstvo energetike je u sredu objavilo podatke koji su pokazali da su komercijalne zalihe nafte vodećeg svetskog potrošača te sirovine porasle prošle nedelje i da su sada za 16 odsto veće nego u istom periodu prošle godine.
Ostavi komentar