Zbog masovnog odlaska mladih u inostranstvo ratari i voćari iz godine u godinu sve teže nalaze berače, pa da bi ubrali rod moraju danonoćno da rade sami, organizuju mobe ili da plaćaju dnevnice kako bi namamili besposlene da beru kako im rod ne bi propao.
Povećani troškovi berbe za posledicu imaju veće cene voća i povrća za najmanje 10 odsto, što najviše po džepu osete krajni kupci na pijacama.
Ninoslav Miljković, predsednik udruženja proizvođača jagoda i drugog voća Jagoda iz Gredetina, kaže da manjak berača nije problem samo u Srbiji, ali da srpske poljoprivrednike pogađa najviše.
-U Srbiji je dnevnica 20 evra, pa berači odlaze u Italiju, gde mogu da dobiju pet do 10 evra na sat, ili u Holandiju, gde je satnica 15 evra. Za razliku od nekadašnjih, u Srbiji su domaćinstva danas mala, pa na selu ima malo ljudi koji bi radili na svom imanju, a neko drugi neće teške poslove jer smo se odvikli da radimo.
Mnogi zbog manjka radne snage napuštaju proizvodnju industrijskih jagoda i idu na stone sorte jer su krupnije. Kad bi poljoprivrednici sve troškove stavili na olovku, mnogi bi odmah ugasili proizvodnju. Miroslav Kiš, predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika kaže da nijedan domaćin neće dozvoliti da rod propadne.
- Braće sami danju i noću, ili će platiti veću dnevnicu da se rod obere. Sve se svodi da je sigurno samo ono što možeš sam da uradiš.
Berač radi dva-tri dana, uzme više para i više se ne pojavi. Šta mu možeš, ništa. Nema načina da se neko natera da radi ako neće. Ko hoće da radi, on po pravilu već ima svoj posao i ne čeka da ide u nadnicu da bude sezonski radnik. To je tako uvek. Manjak berača poskupljuje berbu za 10 odsto, a to prizvođači onda ukalkulišu u cenu proizvoda - kaže Kiš i dodaje da berači na sat mogu da zarade 200 do 300 dinara, zavisno od toga da li su im plaćeni hrana i putni troškovi.
Ostavi komentar