Bivši guverner NBS Dejan Šoškić kritikovao je juče monetarnu politiku centralne banke, ističući da je izbor režima ciljane inflacije upitan, jer već 40 meseci inflacija nije u projektovanim granicama. Šoškić je dodao da NBS radi na obaranju inflacije, dok mnogi u svetu rade na tome da je podignu, jer kriza deluje deflaciono.
Kada je reč o intervencijama na međunarodnom deviznom tržištu, on je naveo da je poslednjih meseci, od novembra, prodato oko 700 miliona evra.
"Iako se navodi da su te intervencije u cilju sprečavanja prekomernih dnevnih oscilacija kursa, one su bile usmerene na sprečavanje deprecijacije (slabljenja) kursa u Srbiji", rekao je Šoškić na konferenciji posvećenoj planiranju rasta, u organizaciji kompanije TGI.
On je dodao da je Srbija u ranjivom trenutku, jer su stope rasta niske, inflacija ispod cilja, a centralna banka interveniše na tržištu povlačenjem dinara, zapitavši ko to radi kad je inflacija ispod cilja i nemamo rast pred nama.
Uticajni privrednici, oni koje vlada sluša i o čijim intersima brine, većinom su veliki neto-uvoznici i/ili ogromni dužnici. Oni žele jak dinar da bi jeftinije uvozili robe i jeftinije dolazili do deviza za otplatu kredita.
Armija zaduženih građana-glasača takođe želi jak dinar kako bi lakše otplaćivala kredite pod kojima grca. Njihov horizont očajanja i finansijskog planiranja ionako seže samo do poslednjeg dana u mesecu.
Banke žele jak dinar jer on olakšava naplatu kredita, skriva neodrživo visoke kamate i usporava otpisivanje nenaplativih potraživanja. Uz to, kada je dinar jak, banke jeftino kupuju devize, povlače novac iz Srbije, tiho vraćajući kredite svojim inostranim maticama.
NBS, koja ni u recesiji nije u stanju da kontroliše inflaciju, želi jak dinar jer će on smanjiti pritisak na cene, možda usporiti povlačenje kapitala iz Srbije i tako privremeno sakriti sve slabosti monetarnog sistema.
Vlada takođe želi jak dinar jer to građane čini manje nezadovoljnim, a stvara i iluziju o većim evro platama. Pomoću jakog dinara se fiktivno povećava i bruto domaći proizvod iskazan u evrima i fiktivno se popravljaju svi parametri zaduženosti.
Pošto svi moćni interesi konvergiraju, svi oni u horu podržavaju politiku jakog dinara i zahtevaju da NBS interveniše na deviznom tržištu.
Vlada takođe želi jak dinar jer to građane čini manje nezadovoljnim, a stvara i iluziju o većim evro platama. Pomoću jakog dinara se fiktivno povećava i bruto domaći proizvod iskazan u evrima i fiktivno se popravljaju svi parametri zaduženosti.
Pošto svi moćni interesi konvergiraju, svi oni u horu podržavaju politiku jakog dinara i zahtevaju da NBS interveniše na deviznom tržištu.
O čijem trošku se ovo subvencionisanje dinara vrši? Svi koji o tome ne bi da dublje promišljaju polaze od toga da su devizne rezerve Srbije dovoljno velike da se njima može obezbediti stabilnost dinara. Ovo je samo jedna u nizu domaćih ekonomskih iluzija.
Pre ili kasnije, posledica ove politike će dovesti do ograničavanja podizanja devizne štednje. Ako NBS nastavi da deviznim intervencijama jača dinar i da tako subvencioniše banke, dužnike i uvoznike, neminovni efekat će biti novi slom devizne štednje, i ponovno pretvaranje devizne štednje u javni dug.
Podjednako loše, zapravo još gore, jesu konsekvence ove politike po ekonomski sistem. Precenjeni kurs u 2016. godini je već doveo do novog pogoršavanja platnog bilansa. Neprekidnom podrškom uvoznicima i dužnicima preko precenjenog dinara, ušlo se u ciklus stalnog povećavanja inostranog zaduživanja države, dok je domaća ekonomija dovedena u stanje kliničke smrti.
Stvarne devizne rezerve Srbije su male u odnosu na ogromne i rastuće devizne obaveze. Od oko 10,3 milijardi evra rezervi, lavovski deo (približno oko 75 procenata) implicitno pripada domaćim deviznim štedišama – ne pripada državi, ne pripada NBS.
Na devizne intervencije troši se i deo devizne štednje a da niko ne zna kako će se nadomestiti potrošene rezerve. Otuda, svako ko traži devizne intervencije, svesno ili nesvesno priziva bar delimičnu nacionalizaciju deviznih depozita građana.Analitičari polaze od toga da će Narodna banka Srbije nastaviti, kao i do sada, da održava privid stabilnosti finansijskog sistema koristeći precenjeni dinar kao ključni instrument. Ovo tim pre što se ulazi u izbornu godinu, a to nije ambijent u kome NBS može nesmetano egzercirati svoju nezavisnost.
Kada u jednoj državi radi samo 35 odsto radno sposobnog stanovništva, kada je država praktično bez industrije, kada i bez velikih industrijskih potrošača Srbija kuburi sa energijom, kada je infrastruktura tragično zapuštena, tada ekonomska propast ne dolazi, ona je već tu.
Постоји пропагандни ниво који се пласира преко дневних јавних саопштења. На другој страни, у привреди имате сурову стварност коју оцењујем као агонијску. Оптимистичним изјавама упорно се "прекривају" ствари [...], а људи покушавају да ЕПП-ом сакрију оно што не желе да исплива у јавности. [...] Наша економија се одвија као систем понорница - далеко испод земље, а само понекад утицаји испливају на површину.
"Blumberg" (Bloomberg) je objavio listu najjadnijih ekonomija za 2016. godinu. Za vrednovanje se gleda indeks inflacije i stope nezaposlenosti pojedine zemlje.
Srbija se nalazi na neslavnom sedmom mestu.