„Carinske” prodavnice ponovo aktuelne

Zaplenjena roba koju Uprava carina prodaje na javnim licitacijama završava u maloprodaji i nudi se po 50 odsto nižim cenama.

Uprava carina je tokom prošle godine u budžet Srbije uplatila više od milion evra naplaćenih na javnim licitacijama zaplenjene robe. Više od 50 odsto ovog novca ostvareno je od prodaje vozila, a ostatak od garderobe, odeće i druge neprehrambene robe. A gde dalje završava ova roba koju na javnim licitacijama mogu da kupuju samo firme, odnosno pravna lica, osim u slučaju automobila za koje mogu da se nadmeću i zainteresovani građani.

Većina završava u maloprodaji u takozvanim carinskim prodavnicama koje su bile posebno aktuelne pre desetak godina, a njihova popularnost raste i poslednjih meseci širom Srbije. To nije za čuđenje, budući da se u ovakvim prodavnicama obuća, garderoba, tehnička roba, sportska oprema, kućna hemija i sve što zamislite može kupiti po bagatelnim cenama.

Koliko je danas takvih radnji u Srbiji u Upravi carina ne znaju i objašnjavaju da ove radnje nemaju nikakve veze sa njima niti su u njihovoj nadležnosti posle javne prodaje. Po njihovom mišljenju vlasnici ovih radnji nazivaju ih carinskim isključivo iz marketinških razloga, kako bi privukli kupce koji znaju da je ova roba zaplenjena i na licitaciji prodata po nižim cenama.

– Licitacija je javna prodaja robe, koja se organizuje kada je neka roba oduzeta pravosnažnim rešenjem u carinsko prekršajnom postupku. Sva trajno oduzeta roba može da bude izložena javnoj prodaji, s tim što odluku o sudbini robe donosi sud. Postoji i roba koja se ne može prodavati zbog zdravstvenih ili sigurnosnih razloga i uništava se pod carinskim nadzorom (npr. narkotici, duvanske prerađevine bez akciznih markica ili falsifikovana roba) – kažu za „Politiku” u Upravi carina.

U slučajevima kada je oduzeta specifična roba, poput plemenitih metala, u javnim prodajama mogu da učestvuju samo firme koje su registrovane za usko specijalizovanu delatnost, kao što su zlatare. Kada je reč o automobilima, takva prilika je pružena svim građanima koji o terminima kada se organizuju javne licitacije mogu da se informišu u dnevnim novinama, jer carinarnice imaju obavezu da osam dana pre održavanja javne prodaje tu informaciju objave u najmanje jednom dnevnom listu koji pokriva celu teritoriju Republike Srbije.

U prvoj polovini 2017. godine održano je ukupno 47 javnih prodaja, od čega 21 prodaja vozila, a preostale druga carinska roba. Od ovih licitacija u budžet Srbije ukupno je uplaćeno više od 86 miliona dinara.

– Redovan sam kupac u ovakvim radnjama. Ima ih u svim delovima Beograda, ali su obično neugledne i više liče na skladišta. Prošle godine sam čak naišla i na kućnu teretanu koju smo kupili za 10.000 dinara. Sve je jeftinije najmanje 50 odsto, prodaje se i hrana koju se nisam usudila da kupim, iako je u frižiderima. Na policama ima i hrane kojoj uskoro ističe rok trajanja i ona je baš jeftina, i to je uvek posebno naglašeno – kaže naša čitateljka koja je u stvari redakciju „Potrošača” pitala da li i ona može da kupuje ovu robu na carini i dobije je još jeftinije.

Prava polemika o ovim radnjama vodi se na forumima gde upućeni u licitacije obaveštavaju o svim detaljima – kada su javne prodaje, gde može kasnije da se nabavi najbolja roba iz druge ruke i gde se nalaze „carinske” prodavnice. Svoje iskustvo iz takozvanog potrošačkog raja prenosi i jedan kupac koji se hvali da je kupio kaput za 850 dinara i firmirane patike za 1.200. Kaže da se u radnji u samom centru Beograda čekalo u redovima, a nije ni sekondhend ni kineska prodavnica. Prema onome što se može videti na forumima, najaktuelnije radnje u Beogradu su u Bulevaru kralja Aleksandra, na Karaburmi, gde je prema iskustvima kupaca, najveći izbor, a ima ih i na Banjici, Surčinu i Zemunu.