BEOGRAD, 10. aprila (Tanjug) -Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež uveren je da novi model rada Poslovnog saveta za dijasporu i saradnje sa dijasporom, zasnovan na granskom umrežavanju, može da doprinese efikasnijoj realizaciji ideja i konkretnih projekata naših ljudi iz rasejanja i njihovih zajedničkih projekata sa privrednicima iz Srbije i kompanijama iz zemalja u kojima žive i posluju.
On je, u intervjuu frankfurtskim "Vestima" kazao da PKS radi na uključivanju što većeg broja naših ljudi u šest granskih sekcija: za agrar i prehrambenu industriju, energetiku i rudarstvo, IT industriju, trgovinu, turizam i hotelijerstvo, metalsku, hemijsku i tekstilnu industriju i za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu.
"Fokusirani na projekte iz delatnosti kojima se inače bave funkcionalnije će se umrežavati međusobno i sa privrednicima iz Srbije, razmenjivati ideje i realizovati konkretne poslovne aranžmane. Istovremeno ih pozivam da iskoriste mogućnost da kroz sistemske sekcije (za investicije i privredni ambijent, bankarstvo i finansije, umrežavanje poslovne i akademske dijaspore i odnose sa javnošću) direktno inicijativama i predlozima utiču na kreiranje još podsticajnijeg regulatornog okvira i klime za poslovanje i investiranje u Srbiji", rekao je Čadež.
Prema njegovim rečima, u procesu zastupanja privrede biće dragoceni i stavovi poslovnog sveta iz dijaspore, kojoj su na raspolaganju mehanizmi uticaja za koje se Privredna komora Srbije izborila kroz novi zakon i prednosti novog, jedinstvenog komorskog sistema.
Čadež je ukazao da je u PKS Međunarodna kancelarija alumnista sa najprestižnijih univerziteta u svetu, odnosno Centar za prenos znanja i razvoj.
Jedan od zajedničkih projekata Alumni centar i PKS realizuju, kako navodi, u saradnji sa Centralnim savetom Srba u Nemačkoj s ciljem transfera znanja u oblasti agrobiznisa i IT tehnologija ka domaćoj privredi.
"Uz podršku PKS u proteklih godinu dana osnovana je i Australijsko-srpska privredna komora i poslovna udruženja dijaspore u Mađarskoj i Južnoafričkoj Republici. Sa dijasporom iz Severne Amerike radimo na razvoju projekta srpskog logističko-distributivnog centra u Torontu, a razmatramo mogućnosti za organizaciju skupa čiji je cilj povezivanje čikaških i IT firmi iz Srbije", istakao je on.
Čadež je naveo da su iz dijaspore u proteklom periodu u zemlju stizala ogromna sredstva, ali u vidu doznaka - kao pomoć rođacima, izrazivši žaljenje što su se naši ljudi koji žive vaniĆ na investicione poduhvate i saradnju sa srpskim privrednicima teže odlučivali.
"Nisu imali dovoljno informacija ili nisu prepoznavali svoj interes. Ipak, sve ih je više koji novcem zarađenim u inostranstvu grade uspešne biznise u Srbiji. Užičanin Rade Ljubojević, vlasnik Sirogojno kompani, sa 2.000 kooperanata u svom lancu i 300 žena pletilja, najveći je izvoznik smrznutog i sušenog voća i ručno rađenih džempera. Kragujevačka kompanija ''Milanović inženjering'', vlasnika Bratislava Milanovića", objasnio je on.
Kada je reč o junskom Svesrpskom samitu u Švajcarskoj Čadež je kazao da je prošle godine ova manifestacija po prvi put održana van zemlje i da je toĆ jedan od konkretnih projekata za povezivanje poslovne i akademske dijaspore međusobno i sa organizacijama iz Srbije.
"Zajedno smo radili, animirajući i kompanije iz zemlje i iz dijaspore, ali i naše naučnike, inženjere, profesore, umetnike, novinare. Posebno je značajno umrežavanje preduzeća koje posluju u Srbiji i kompanija naših ljudi iz dijaspore i njihovih poslovnih partnera. Zbog mogućnosti uspostavljanja direktnih poslovnih kontakata, poseban kvalitet prošlogodišnjeg junskog samita bio sajamski deo programa. Očekujemo da će drugi Svesrpski samit, koji se održava od 2. do 4. juna u Cirihu, doneti nove konkretne projekte i poslovne aranžmane", rekao je predsednik PKS.
Na pitanje da li će naši ljudi u rasejanju dobiti povlastice i koje ukoliko odluče da ulože u maticu ukazao je da su Zakonom o ulaganjima iz 2015, po svim standardima međunarodnog investicionog prava, izjednačeni su domaći i strani investitori.
"Na osnovu zakona doneta je nova Uredba o državnim podsticajima na koje imaju pravo svi investitori, nezavisno od toga da li kapital ulažu iz zemlje ili inostranstva i koji su, kao što je poznato, najstimulativniji u regionu. Pri tome, investitori iz dijaspore mogu da računaju na posebnu podršku novog, jedinstvenog komorskog sistema Srbije u svim fazama - od ideje do realizacije investicionog projekata i na svim nivoima od nacionalnog do lokalnog. U saradnji sa UNDP-om, Privredna komora Srbije priprema projekat formiranja Diaspora Home Office sa zadatkom da olakša i pruži pomoć i podršku realizaciji investicija iz dijaspore", istakao je Čadež.
Takođe je ukazao i da preduzeća iz Srbije, ako se povežu sa kompanijama iz EU imaju veće mogućnosti da dobiju sredstva iz evropskih fondova.
"Osim što imaju mogućnost da zajednički konkurišu sa domaćim preduzećima, predstavnici naše dijaspore mogu da pomognu i u povezivanju naše privrede sa drugim kompanijama iz zemalja u kojima žive i posluju.
To je upravo i naša preporuka domaćim firmama. Povezane s kompanijama iz zemalja članica EU, imaće i bolji pristup evropskim sredstvima, a fondovi i programi koji su nam sada na raspolaganju, osim finansijske podrške privredi, predstavljaju i jednu vrstu treninga za korišćenje strukturnih fondova kojima će Srbija imati pristup po ulasku u EU", zaključio je predsednik PKS.
Ostavi komentar