Evropske banke i dalje traže nove izvore prihoda, dok uporedo nastoje da optimizuju troškove, a da bi obezbedile rast profita i uspešno prebrodile izazove moraju da svoje poslovne modele da dovedu na digitalni nivo, prema najnovijem istraživanju "Bankarski radar" globalne konsultantske kuće A.T.Kerni.
Studija, koja je potvrdila spor oporavak evropskih banaka, obuhvatila je skoro 100 bankarskih grupacija, banaka i poslovanja filijala na 24 evropska tržišta, saopšteno je iz A.T.Kernija.
U državama istočne Evrope, u koje spada i Srbija, potencijal za rast banaka ostaje na srednjem nivou, ocenjeno je u istraživanju.
Studija je odredila i analizirala šest glavnih pokazatelja uspešnosti banaka. U evropskim bankama, u prošloj godini, porasli su prihodi po zaposlenom (220.000 evra), dobit po klijentu (155 evra), smanjila su se rezervisanja (14 odsto u proseku).
Prihodi po klijentu (644 evra), neto prihod od kamata u odnosu na ukupan prihod (69 odsto) i odnos između troškova i prihoda (60 odsto) ostali su skoro nepromenjeni.
Većina indikatora je na nižem nivou u odnosu na period pre početka ekonomske krize, 2007, naglašava se u studiji.
Što se Srbije tiče, autori ovog istraživanja navode da je profitabilnost banaka pala u prošloj godini zbog rasta troškova u odnosu na prihode, kao i manje dobiti po klijentu.
Osim blagog poboljšanja produktivnosti zaposlenih, prihoda po klijentu, ključni pokazatelji i dalje su daleko ispod nivoa pre ekonomske krize.
Banke u Srbiji bore se da povrate prethodni nivo profitabilnosti zajedno sa nižim rezervisanjima, pokazuje studija.
Na evropskom nivou, razlike između država ostaju velike. Najprofitabilnije banke su i dalje u Švajcarskoj i u nordijskim zemljama, dok profitabilnost južnoevropskih banaka ostaje niska.
"Vidimo dobre znake oporavka u bankarskom sektoru na tržištu Nemačke, Austrije i Velike Britanije, odnosno u zemljama sa snažnom privredom i niskom stopom nezaposlenosti", kaže Toma Čukić, senior menadžer u ovoj konsultantskoj kompaniji. Dodaje da je u drugim državama, kao na primer u Francuskoj, oporavak sporiji.
Srbija, kako se navodi, kao i ostale istočnoevropske zemlje, ima potencijal za rast banaka i njihovog poslovanja na srednjem nivou. "Razlike između država istočne Evrope i drugih evropskih zemalja još su značajne. U Evropi je dobit po zaposlenom tri puta veća, a dobit po klijentu čak je osam puta veća nego u Srbiji".
Stanje banaka u istočnoj Evropi se u proteklim godinama poboljšalo, ali zbog porasta vrednosti švajcarskog franka u odnosu na evro, banke moraju da se bore s novim problemima u kreditnim portfolijima, pojašnjava Čukić.
Razlike su velike i u istočnoj Evropi. S jedne strane su Poljska i države srednje Evrope, čije banke posluju s profitom, dok banke jugoistočne Evrope i Turske beleže osetno slabije rezultate.
U zavisnosti od brzine ekonomskog oporavka i finansijske moći banaka, evropske komercijalne banke mogu da očekuju spori oporavak u 2015. i 2016. godini, ocenjuju autori ove studije.
Dodaju da su pred evropskim bankama tri glavna izazova.
Prvo, potrebe klijenata se menjaju, a digitalizacija postaje standard. Iako ima sve više konkurenata, pripremljenost na digitalizaciju je različita od zemlje do zemlje.
Drugo, niske kamatne stope i deflacioni pritisci ugroziće profitabilnost u budućnosti, i treće, propisi će biti sve rigorozniji i njihova primena će se širiti iz zapadnoevropskih država prema istočnoj Evropi.
U vezi s tim, A.T. Kerni savetuje bankama da preoblikuju i dovedu svoj bankarski model u novo, digitalno doba. Banke treba da imaju jasnu digitalnu strategiju koja se ne fokusira isključivo na nove klijente i tehnološke inovacije, već i na "kulturnu transformaciju".
"Digitalna budućnost komercijalnih banaka biće potpuno drugačija. Jednostavnost, brzina i bezbednost biće najbitnije stavke za sklapanje novih ugovora", ističu u ovoj kompaniji.
Poseban izazov, kako se navodi, jeste nalaženje načina za zadržavanje klijenata i stvaranje digitalne strategije za povećanje potrošnje postojećih klijenata u kontekstu jake konkurencije.
Ostavi komentar