Građani Velike Britanije danas na referendumu odlučuju o izlasku ili ostanku zemlje u Evropskoj uniji. Poslednje ankete pokazuju da je podrška Brexitu u vođstvu za jedan procentni poen.
Ukoliko Ujedinjeno Kraljevstvo izglasa ostanak u Uniji, brojni ekonomisti predviđaju jačanje funte, dok bi izlazak mogao biti obojen slabljenjem i britanske valute i evra, uz istovremeno jačanje švajcarskog franka.
Dve mogućnosti, a nekoliko scenarija – upravo takav neizvestan račun investitori ne vole. Zato su pre samo nekoliko dana, dok je rezultat referenduma bio tesan, svetske berze beležile minuse, a investitori gubitke.
Ipak, ako je verovati ulagačima i špekulantima, dakle onima koji se na verovanje delom i oslanjaju, Ujedinjeno Kraljevstvo bliže je ostanku u Evropskoj uniji.
Profesor Alpar Lošonc: Mnogo kompleksnije tendencije
Profesor Alpar Lošonc, smatra da te indikatore ipak treba posmatrati kao izraz mnogo kompleksnijih tendencija i činjenice da se finansijska kriza, koja postoji od 2008. nije završila i da je oporavak svetske ekonomije slab i nesiguran.
On takođe naglašava da treba uzeti u ozbir najmanje dva aspekta. Prvo, da mnogo puta iznošeno ocena koja Veliku Britaniju sagledava kao bezubog i oronulog lava, ne stoji, da je reč o zemlji sa čvrstim finansijskim pozicijama koja želi da zadrži tu hegemonsku pozciju, a drugo da je cela stvar oko Bregzita proizašla iz unutrašnje politike Velike Britanije.
Lošonc ipak naglašava da u poslednje vreme klatno nekako naginje ka opciji opstajanja, ali i dodaje da naravno svako predskazivanje jeste špekulacija.
Profesor Mladen Perić: Berze – ostanak u EU
I profesor Mladen Perić smatra da ponašanje berza govori da će Ujedinjeno Kraljevstvo glasati za ostanak u Evropskoj uniji. Jedan zanimljiv finansijski indikator je prinos na državne hartije od vrednosti Nemačke, ali i Velike Britanije.Nakon što su pre dve nedelje bile u negativnoj teritoriji, što znači da su investitori praktično plaćali nemačkoj Vladi da drži njihova sredstva, prinosi na obveznice se oporavljaju i to uz blagi rast funte ove nedelje, znak je da finansijska tržišta predviđaju da se Bregzit neće dogoditi. Perić takođe kaže da ukoliko na referendumu bude izglasan ostanak u Evropskoj uniji treba očekivati i da funta u narednim danima dodatno ojača.
Sa druge strane, evenualni izlazak Britanije iz Evropske unije, ne bi samo oslabio funtu i evro, već bi investitore dodatno pogurao ka takozvanim sigurnim valutama japanskom jenu i švajcarskom franku.
U slučaju izlaska, predviđa se veliki pad vrednosti funti negde od 15 do 20 procenata, samim tim se očekuje seljenje investitora prvo iz funte, a onda naravno i iz evra, jer bi se postavilo pitanje koja je zemlja sledeća, koja će naredna da izađe iz evro zone i onda bi to se negativno odrazilo i na kurs evra.
Reakcija bi bila ta da bi investitori odmah pojurili u kupovinu švajcarskog franka, verovatno jena i dolara, s tim što naravno problem da švajcarskim frankom je što njega na finansijskim tržištima ima mnogo manje nego evra i Centralna banka Švajcarske je pre oko godinu i po dana pokazala da ona nije u stanju da upravlja tim deviznim kursom. Naime, ona je imala interes da ga obori, a desilo se upravo to da je porastao, zato što tog švajcarskog franka nema toliko.
“Onda će naravno i špekulanti početi da zauzimaju pozicije duge na švajcarskom franku, što će dovesti do još veće apresijacije kursa. Tako da u tom nekom kratkom roku izlazak svakako ne bi bio dobra vest za dužnike u švajcarskim francima”, kaže ekonomsita Mladen Perić.
Sa tim da bi tako izgledao kratkoročni beg investitora, saglasan je i veliki broj svetskih ekonomista. Ipak, profesor Alpar Lošonc kaže da iako smo slične reakcije imali više puta u poslednjoj deceniji, pogoršanja treba očekivati, ali ne i dramatičnu krizu.
“Posebno bih izdvojio izuzetno kritičke poglede nemačkih ekonomista koji jednostavno tvrde “Mnogo buke ni oko čega”, jer oni smatraju da u pogledu kolotečine evropske i u pogledu nesmetane cirkulacije uopšte svetske ekonomije, Nemačka je mnogo bitnija nego Engleska. Engleski problemi udaljeniji su od srca Evrope. Prema tome, ne treba strahovati”, ističe on.
I dok razloga za strah ipak imaju zaduženi u švajcarskim francima, kojima bi izlazak Velike Britanije iz Unije doneo nove glavobolje, makar i samo zbog kratkoročnog jačanja valute računicu javnog duga Srbije, u slučaju izlaska Velike Britanije iz Evropske unije nije jednostavno izvesti, jer je nemoguće predvideti koliko bi izgubili jačanjem dolara, a koliko dobili slabljenjem evra.
“Naša država ima veoma mali manevarski prostor. Veliki deo srpskog duga denominiran u evrima i dolarima i nije teško zaključiti da ako bi se oni negativni scenariji dogodili, onda bi se to sasvim sigurno reflektovalo na strukturu našeg duga. Recimo, nešto slično u analognom smislu se desilo kada se pomerio dolar, pa je to itekako pogodilo strukturu srpskog duga koji je inače sad nešto manji, nego što je bio u decembru. Dakle, mogli bismo da kažemo uz izvesnu ogradu da postoje neke pozitivne tendencije, ali ukoliko bi došlo do pomeranja u pogledu evra, onda bi to sigurno pogodilo javni dug”, zaključuje Lošonc.
Ostavi komentar