Srbija ima više od osam milijardi evra štednje u bankama, ali procene govore da mnogo više novca građani i dalje drže u “slamarici”. S obzirom na iskustva devedesetih i probleme u koje su mnogi deponenti dospeli kada su nedavno bankrotirale četiri državne banke, nepoverenje značajnog broja građana u bankarski sistem može se razumeti.
Međutim, čak i oni koji imaju puno poverenje u sigurnost svojih depozita, neretko se odlučuju da novac ulože na drugi način, jer i letimičan pogled na kamate koje se nude u bankama, pokazuje da je vreme zarade oročavanjem štednje odavno prošlo.
Većina banaka, piše Danas, nudi samo 1,6 do 1,8 odsto kamate na štednju u evrima oročenu na godinu dana, a ta cifra raste “čak” do 2,5 odsto ako svoj novac “zarobite” na tri godine.
Ako se zna da je prošlogodišnja inflacija bila 2,2 odsto, jasno je da sa ovakvim kamatama klijent bukvalno gubi novac, te da će samo ako dinar bude padao biti na nuli ili u potpuno zanemarljivom “plusu”.Slično je i sa dinarskom štednjom, gde se kamate kreću oko sedam procenata.
U ovom slučaju pad dinara radi protiv klijenta, pa kada se od kamate odbije inflacija i uračuna jačanje evra, sva zarada se praktično istopi. To nije samo odraz stanja u Srbiji, već je karakteristično za celu Evropu koja se i dalje bori sa niskom inflacijom, niskim kamatama i niskim privrednim rastom. 
Nesigurnost oko ekonomske i političke situacije i strah od novog valutnog kraha, piše Danas, doveli su do ogromnog “bega” investitora iz rizičnih hartija od vrednosti i nestabilnih deviza u “sigurne luke”: fizičko zlato i švajcarski franak.
Franak je ubrzo otpao kao investicija, jer je Švajcarska narodna banka fiksirala njegov kurs u odnosu na evro, što znači da dalja zarada na rastu ove valute nije moguća, pa je mudrim investitorima ostalo zlato kao najsigurnije ulaganje dugoročno.
Od početka godine do danas, piše Danas, cena zlata na svetskim tržištima porasla je za 9,77 odsto, što znači da bi, ako se taj trend nastavi, vrednost grama do kraja godine mogla da poraste za čak 15,84 odsto. U poređenju sa 1,8 odsto koliko nude banke, to je skoro devet puta više.
Gde kupiti u Srbiji polugicu zlata a da je žig pravi. I kome posle prodati.
Gde i kako kupiti u SRBIJI poluge zlata a da je sigurno i ko garantuje da je sigurno i kako ?
Gde ih posle sigurno prodati ?