Penali, koje država plaća zato što tranše namenskih kredita za projekte nisu u roku povučene, u poslednje tri godine su sve manji, što znači da je planiranje projekata sve bolje, pokazuju današnji podaci.
Prema podacima Ministarstva finansija, najviše novca iz budžeta na provizije kreditora, kolokvijalno nazvane penali, odlazilo je u 2013. godini, kada je zbog nepovlačenja odobrenog novca plaćeno 8,33 miliona evra penala, na ukupne kredite od 3,67 milijardi evra.
Naredne, 2014. godine, na istu ukupnu sumu kredita plaćeno je 6,8 miliona evra na ime penala, dok je u 2015. plaćeno 7,5 miliona.
Za prvih sedam meseci ove godine potrebno je platiti 3,6 miliona evra penala, što govori u prilog tome da će ove godine po tom osnovu biti izdvojeno manje novca nego i u 2014, te da se od 2013. nastavlja trend boljeg planiranja.
Ekonomista Zoran Grubišić u izjavi Tanjugu ističe da je veoma značajno što u 2016. i delimično u prethodnoj godini iznos novca koji država plaća po osnovu penala na nerealizovane, a ugovorene projekte iz namenskih kredita - pada.
"To je jako bitno, jer pokazuje ozbiljnost i odgovornost. Bolje ostvarujemo i svoje obaveze kao ugovorna strana. Mi kao ugovorna strana, kada dobijemo takozvani namenski kredit, imamo i određene ugovorne obaveze. To znači da postoji dinamika i realizacija po fazama, koja mora da se poštuje da bi mogli da povučete ta sredstva. U suprotnom, plaćate određene penale u fiksnom iznosu", precizirao je Grubišić.
Prema njegovim rečima, smanjenje iznosa koji plaćamo po osnovu penala je veoma važno, jer "time pokazujemo da smo odgovorni".
Podaci Ministarstva finansija pokazali su, primera radi, da je nemačka banka KfW, odobrila EPS-u, za bolju energetsku efikasnost i ekološke projekte u Kolubari, kredit od 65 miliona evra, ali su u 2013. na taj zajam plaćeni i penali od oko 116.000 evra.
U 2015. je za isti projekat plaćeno 159.000 evra penala, a ove godine do kraja jula - nema penala po tom projektu.
Istoj banci, EPS je za kredit od 70 miliona evra za hidroelektranu Zvornik platio u 2013. penale na nepovučena sredstva od oko 174.000 evra, dok od januara do jula ove godine penali za taj kredit iznose 75.000 evra. Na odobrenih 30 miliona kredita za hidroelektranu Bajina Bašta, u 2013. je plaćeno oko 2.500 evra penala, a u ovoj godini nema tog troška.
Export - Import Bank of China finansirala je, primera radi, Republiku Srbiju i Grad Beograd za izgradnju mosta Zemun-Borča sa 217,4 miliona dolara, na šta je u 2013. na ime penala plaćeno oko milion dolara, u 2014. je taj iznos bio manji - 678.000, prošsle godine 314.500 dolara, a u ovoj godini, zaključno sa 31. julom, plaćeno je 35.500 dolara penala.
Koridori Srbije su se, primera radi, zadužili kod EBRD za Koridor 10 (Niš-Dimitrovgrad) u iznosu od 150 miliona evra, da bi na nepovučena sredstva u 2013. platili proviziju od skoro 639.000 evra. Prošle godine su penali po ovom osnovu iznosili nešto više od pola miliona evra, a ove godine - nema penala za taj kredit.
Železnice Srbije su za Koridor 10 od EBRD-a dobile kredit od 100 miliona evra, na koji su u 2013. platile penale u iznosu od 497.000 evra, naredne godine je to već bilo 418.000, u 2015. je bilo manje, 377.000, dok je u prvih sedam meseci ove godine plaćeno 170.000 evra.
Železnice Srbije za vozove, recimo ni prošle, ni ove godine EBRD-u nisu plaćale penale za kredit od oko 59 miliona evra, dok je za drugi kredit u slične svrhe od 100 miliona evra u 2013. plaćeno 457.000 evra penala, prošle godine 288.000, a do kraja jula ove godine svega oko 14.000 evra.
Putevi Srbije su od EBRD-a dobili kredit za rehabilitaciju puteva i unapređenje bezbednosti u saobraćaju od 100 miliona evra, na koji nisu plaćali penale u 2013. i 2014. godini, da bi prošle godine platili skoro milion evra, a u ovoj godini, ponovo nemaju takav trošak.
Ostavi komentar