Analiza rezultata poslovanja belgijskog Deleza u Srbiji, a u kojoj se kao jedan od razloga za velike gubitke navodi pad kupovne moći i tražnje, kao i visoka inflacija koji ozbiljno opterećuju čitav sektor trgovine, ponovo nas je podsetila koliko iz godine iz godinu sve skromnije živimo. Još je gore što sve više kaskamo za drugima.
Tako nam je, recimo, kupovna moć trenutno čak 50 odsto manja nego u Crnoj Gori.
| Istraživanje sajta Makroekonomija.org pokazuje da su u poslednjih godinu dana troškovi života, a posebno hrane, od svih zemalja regiona najviše poskupeli u Srbiji za 12,9 odsto. Rekorderi smo i u skoku cena bezalkoholnih i alkoholnih pića, duvana, kafe, nameštaja... Među 42 zemlje koje su bile predmet istraživanja, na prvom mestu je Lihtenštajn, gde je godišnja kupovna moć po stanovniku 58.844 evra. Za njim sledi Švajcarska (36.352 evra), zatim Norveška (31.707), a među prvih deset su i ostale skandinavske zemlje. Na začelju Evrope je Moldavija koja sa 1.284 evra. |
U regionu Beograda, po tom istraživanju, živi 23 odsto stanovnika Srbije koji u rukama drže gotovo 30 odsto raspoložive kupovne moći čitave zemlje. Prosek godišnje kupovne moći jednog Beograđanina iznosi 3.891 evra i 28 odsto je veći od državnog proseka.
- Na drugom mestu, takođe sa kupovnom moći iznad proseka je Vojvodina, u kojoj se ističe Južnobački okrug s Novim Sadom. Za razliku od Beograda i Novog Sada kupovna moć u Šumadiji, zapadnoj, južnoj i istočnoj Srbiji je ispod proseka, a posebno slabu kupovnu moć imaju okruzi jugoistočne Srbije - navodi GfK.
Razlike nisu velike samo u okviru delova jedne države, nego i u okviru država istog regiona. Tako Crna Gora ima tačno 50 odsto veću kupovnu moć od Srbije po stanovniku.
Makedonija, takođe kandidat za EU, raspolaže sa 2.714 evra i nalazi se četiri mesta iza Srbije, dok stanovnici Albanije, Bosne i Hercegovine i Kosova raspolažu sa znatno manje novca.
Zasto blago nama, jel to neki humor, sala, komika, sta li?