Vrednost bitkoina ove godine udvostručila se četiri puta. Početkom januara vredeo je oko 1.000 dolara, u maju je dostigao vrednost od 2.000 dolara, u junu je prekoračio 4.000 dolara, a u novembru je vredeo čak 17.000 dolara.
Ovako astronomski rast možda može da se zamisli u slučaju nove kompanije na berzi, s naglim rastom profita. Bitkoin, međutim, ne ostvaruje profit. Čak nije ni kompanija. Reč je o digitalnoj valuti na decentralizovanoj mreži računara širom sveta.
Obične valute, poput američkog dolara, ne udvostručuju vrednost iz meseca u mesec, osim u slučaju istorijske krize zbog deflacije. Ponašanje bitkoina više podseća na maniju sakupljanja, piše Atlantik. Zašto je bitkoin najveći i najočigledniji mehur u savremenoj istoriji?
Američki list daje odogovor: Definisati i prepoznati mehur teže je nego što izgleda. Termin se odnosi na kapital čija čija cena dramatično premašuje njegovu stvarnost vrednost. Ali ko uopšte određuje cenu i vrednost? To nisu naučni koncepti i formule, već su one zajednička tvorevina kupaca i prodavaca čije se potrebe i stavovi konstantno menjaju.
U dokumentu "Mehuri, racionalna očekivanja i finansijska tržišta" (1982), ekonomisti Olivije Blelnčard i Mark Votson objašnjavaju zašto je zlato podložno mehurima. Ono može da pomogne da razumemo histeriju u vezi sa bitkoinom. Zlato, poput bitkoina, nije kompanija. Ne postoje finansijski izveštaji, a investitori nikada ne dobijaju dividende. Postoje najmanje dva velika razloga zašto ljudi investiraju u zlato. Prvo, za osiguranje u slučaju ekonomske katastrofe ili inflacije. Neki ljudi, međutim, kupuju zlato iz drugog razloga: samo samo zato što vide da njegova cena raste.
"Takvi investitori odlučuju o tome da li će sačuvati investiciju na osnovu efektivnog profita, a ne na osnovu osnovnih pravila tržišta", pišu Blančard i Votson. Drugim rečima: Cena će rasti zato što je upravo porasla!
Takvi ulagači ne kupuju zlato na osnovu ekonomskog znanja ili analize vrednosti, već zato da bi uhvatili voz. Vide da cena raste i polaze od pretpostavke da mogu da kupe zlato, ulažu u njega dok se isplati, a zatim da ga prodaju većoj budali pre nego što njegova vrednost padne. Ovakvo iracionalno ponašanje poznato je u ekonomiji kao "teorija veće budale”. Sitni investitori trenutno se utrkuju ko će kupiti više bitkoina, očekujući da će kasnije moći da prodaju investiciju drugoj budali - za novac. Blumberg je u novembru preneo da je na mreži bilo više pretraga termina "kupovina bitkoina" nego "kupovina zlata". Coinbase, brokerska platforma za kupovinu kriptovalute, trenutno je najpopularnija aplikacija u Eplovoj prodavnici aplikacija. Dve slične platforme za praćenje naloga za kriptovalute Gdax i Bitcoin Wallet sada su na petom i osmom mestu najpopularnijih aplikacija. Ljudi koji ih skidaju verovatno to ne rade da bi se finansijski osigurali, piše Atlantik.
"Sitni investitori samo žele brzo da zarade, a App Store je prilično očigledan dokaz", kaže Kristijan Katalini, profesor tehnologije sa Fakulteta za menadžment Sloun Tehnološkog instituta Masačusets.
Sve je to lepo, sjajno i bajno na kratke staze ali je prosto neodrzivo.
Jedini smislen odgovor zasto je to tako je da se zapravo nelegalan novac uvodi u legalne tokove a to ce institucije za borbu protiv kriminala morati da resavaju tako da je cela prica osudjena na propast kad tad a kad taj balon pukne da li se pitaju oni sto su ga kupili po visokoj ceni sta ce da rade kad za kratko vreme padne kao sto je sada porastao...
Da me neko ne shvati pogresno, kripto valute verujem i to ce neizostavno doci ali samo ako su te valute kontrolisane a ovako jednostavno ne pije vodu.
"teorija veće budale” se može primeniti na sve čime se trguje...evo na primer domaće tržište nekretnina gde oni koji prave uoče povećanu tražnju (ili internim dogovorom) pa podignu cenu kvadrata a kupci kupuju jer misle da će cena i u buduće rasti i da će kasnije drugoj budali da prodaju po većoj ceni.....