"Biće više falsifikovanog meda"

Pčelari Srbije već su prijavili nekoliko šlepera meda za uzorkovanje, što je prvi korak ka izvozu preko pogona „Naš med”, iza kojeg stoji Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS)

Predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović kaže da su šleperi težine 20 tona, a da je uzorkovanje meda prijavljenog za izvoz počelo juče.

– Posle uzorkovanja, uslediće analize, homogenizacija i plasman meda za izvoz. Cena meda je solidna, ali, nažalost ove godine ga nema dovoljno – rekao je Živadinović za Tanjug.

On kaže da je, zahvaljujući pogonu „Naš med” u Rači, u koji je uloženo milion evra, sada i pčelarima jasno da se može minimalizovati zarada firmi za pakovanje meda.

– Imamo pristojne cene. Kad smo ih javno ponudili, bile su najbolje na tržištu pa su se i pakerske firme prilagođavale. Sada pčelari mogu videti koliko znači pogon „Naš med” jer zarade pakera meda idu na minimum, kao što i treba da bude – kaže on.

Pčelari će med pogonu „Naš med” moći da prijavljuju tokom cele godine, a puna cena biće im isplaćivana pre nego što med izađe iz njihovih magacina.

Živadinović kaže da je godina zbog meteoroloških prilika izuzetno loša za pčelare.

– Ko god je izvrcao sav med, morao je posle medom da prihranjuje pčele. Biljke su slabo medile zbog prejakog sunčevog zračenja pa je dnevna potrošnja meda po košnici za prihranu pčela povremeno bila i do jednog kilograma posle bagremove paše – rekao je on, i dodao da su u tim prilikama dobro razvijena pčelinja društva tokom ovog leta pojela i do 30 kg meda.

Procena SPOS-a je da će prinos meda ove godine biti umanjen do 80 procenata u odnosu na neki prosek.

– Tržište je već odreagovalo, cene meda otišle su gore stotinak pa i do 200 dinara po kilogramu – rekao je on.

Zbog manjeg prinosa on očekuje više falsifikovanog meda i onog iz uvoza.

– Zbog centa razlike opet je neko spreman da žrtvuje svoju proizvodnju, svoje kooperante pčelare, zato smo i napravili ovaj pogon da se to ne bi dešavalo. Moramo da se borimo i protiv uvoza i protiv falsifikata – rekao je Živadinović.

Pogon „Naš med” ocenjuje kao rešenje problema jer pčelari sami plasiraju med koji su proizveli.

– Naš med na tržište stiže bez posrednika. A naš potrošač u Srbiji, kada uskoro budemo počeli da punimo med u tegle, imaće punu kontrolu i uvid u to šta kupuje – rekao je on.

Dodao je da će srpski potrošač koji želi da jede pravi med biti prvi put zaštićen.

– Onaj ko želi da kupuje šećerne mešavine, moći će to da nađe u trgovini za 290 dinara, što je jedna od trenutnih cena u Aleksincu. Kako je uopšte takva cena moguća kada je otkupna cena bagremovog meda trenutno 4,67 evra? – zapitao se on.

Tegle u Srbiji niko ne proizvodi

Med iz pogona „Naš med” do građana Srbije stizaće u teglama koje se proizvode na granici Hrvatske i Slovenije, u hrvatskom Humu na Sutli.

– To je živa istina. Jednostavno, nema ko da napravi tegle u Srbiji. Staklara u Paraćinu dobila je taj posao, pa nije odgovorila zahtevima jer na dan kad je trebalo da isporuče robu nisu imali ni crtež za kalup tegle – otkrio je Živadinović.