Globalne cene nafte približile su se sedmogodišnjem minimumu zbog zabrinutosti u vezi sa obilnim zalihama tog energenta, izazvavši novi talas prodaje deonica na berzama u Evropi i SAD, budući da su investitori panično napuštali energetski sektor.
Sirova nafta, koja je pojeftinila nakon prošlonedeljne odluke Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) da zadrži visok nivo proizvodnje, ponovo je danas pala kada je Međunarodna agencija za energetiku (IEA) saopštila da će visoke zalihe potrajati do kraja 2016, prenosi agencija Frans pres.
Sirova nafta tipa "brent" za januarske isporuke pala je danas na 38,04 dolara za barel, što je nivo poslednji put zabeležen 31. decembra 2008. tokom globalne finansijske krize. Američka "laka" nafta (WTI) za isporuku u januaru pojeftinila je na 35,80 dolara za barel, poslednji put zabeleženo u februaru 2009.
Cene nafte su od prošle nedelje i sastanka OPEK-a pale više od 10 odsto, što je izazvalo turbulencije u energetskom sektoru, budući da jeftina nafta umanjue profit kompanija poput BP, Totala i Rojal Dač Šela.
Londonski indeks FTSE 100 pao je 1,8 odsto, a frankfurtski DAKS 30 i pariski KAK 40 po 2,2 odsto. Akcije Renoa potonule su 5,3 odsto uprkos sporazumu između te kompanije, njenog japanskog partnera Nisana i francuske vlade kojim su ublažene tenzije u pogledu glasačkih prava u Renou.
Sporazum nazvan "savez za stabilnost" ograničava pravo vlade da se meša u saradnju Renoa i Nisana, dok Nisan zauzvrat i dalje neće imati glasačka prava u Renou na ime akcija te kompanije koje drži.
Na valutnoj berzi, evro je ojačao na 1,0990 sa 1,0939 dolara, koliko je vredeo sinoć u Njujorku.
Na Wall Street-u je industrijski indeks Dau Džons pao 1,35 odsto na 17.338,24 poena, a širi indeks S||P 500 i tehnološki Nasdak takođe su bili u padu.
U Aziji je honkonški indeks pao 1,1 odsto, sedmi uzastopni dan, šangajski je skliznuo 0,9 odsto, a tokijski porastao 1,0 odsto.
Ostavi komentar