Iz MMF-a poručuju da će pratiti kako će se, pre svega, zdravstveno reagovati na širenje zaraze, a potom kakve će biti ekonomske posledice koronavirusa, tzv. "crnog labuda". Ekonomisti kažu da je sreća u tome što se sve dešava u prvom kvartalu, koji je inače i najslabiji
Tek će se pokazati kolike će biti posledice koronavirusa na kinesku i globalnu ekonomiju.
"Još nema relevantnih podataka. Cela kriza je nastala pre skoro dva meseca, sigurno će biti nekih posledica, a dokle će ići – pitanje je vremena", rekao je gostujući u emisiji "Oko ekonomije" profesor Beogradske bankarske epidemije Ismail Musabegović.
U ekonomskoj teoriji "crni labud" je naziv koji se koristi za neuobičajene, nepredvidive događaje koji imaju potencijal da duboko poremete svet finansija i privrede. Profesor Musabegović kaže da je moguće da će epidemija koronavirusa postati "crni labud"."Može da bude crni labud, pitanje je da li će brzo biti stavljena pod kontrolu", napominje Musabegović.
Profesor Ekonomskog fakultetaSlobodan Aćimović kaže da ima informacije iz Kine da se radnici vraćaju u fabrike. Ističe da svaka vrsta kompanije ima svoje probleme.
"Velike su globalno umrežene sa evropskim ili američkim svetskim igračima. Male imaju problem jer će u Kini da pada agregatna tražnja, što je jaka poluga internog rasta kineske ekonomije", ističe Aćimović.
To može da ima uticaj i na svetsku ekonomiju, jer učešće Kine u globalnoj ekonomiji iznosi čak 20 odsto, a Kina predstavlja i ogromno tržište na kome svetske kompanije plasiraju svoje proizvode.
Nagli pad – brz oporavak
Profesor Musebegović ističe da investitori kao da ignorišu epidemiju, što je indikativno.
"Određeni indeksi u Americi, kao što je 'Standard end Pur', već danas je na najvišem istorijskom nivou, oni verovatno znaju nešto", rekao je Musabegović.
Nagli pad znači i brz oporavak u ekonomiji, kaže profesor.
"U ekonomiji to je oblik latiničnog slova V – nagli pad i brz oporavak. Tako je bilo sa SARS-om, očekuje se i sa Kovidom-19. Za razliku od SARS-a kada Kina nije na vreme obavestila međunarodnu zajednicu, sada imaju iskustva što je dovelo do toga da je odjednom 100 miliona ljudi u karantinu", navodi Musabegović.
Kaže da je, s ekonomskog gledišta, dobro što je do epidemije došlo u prvom kvartalu."Obično je prvi kvartal relativno mali i svi koji rade sa Kinom znaju da su od 15. januara do 15. februara svi na odmorima, tako da su određene rezerve robe već obezbeđene. Još nema prelivajućeg efekta. Pitanje je kada će staviti epidemiju pod kontrolu", objašnjava Musabegović.
On ističe da ne vidi nijedan znak na berzama ili upozorenje da će doći do krize."Ali i one nailaze iz čista mira. Ne postoji dovoljno relevantnih podataka da bi se kompanije odlučile za drastičnije mere. Investitori to prepoznaju i berze su i dalje relativno mirne", kaže Musabegović.
Najozbiljnije posledice zasad u turizmu
Profesor Slobodan Aćimović kaže da su zasad najozbiljnije posledice po Srbiju vezane za nedolazak turista.
"Odlično je što smo napravili dobro povezivanje sa Kinom i Rusijom, potpuno balansirano sa EU, ali kada primimo veći broj turista, više ćemo osetiti problem kada ne dođu", rekao je Aćimović.
Napominje da oni puno novca troše u inostranstvu, pa tako i kod nas.
Ostavi komentar