Propast Grčke koštala Evropu mnogo više od bilo kog kompromisa, ocenjuje počasni predsednik Harvard univerziteta i bivši ministar finansija SAD-a, Lorens Samers, u autorskom tekstu objavljenom u britanskom ekonomskom dnevniku Fajnenšel tajms.
Analizirajući aktuelne pregovore o grčkoj dužničkoj krizi, Samers navodi da bi u slučaju prekida evropske finansijske pomoći Grčkoj i posledičnog zatvaranja banaka i kreditnih problema, mere štednje u toj zemlji postale daleko gore nego što je to slučaj danas, zbog čega bi ta država doživela propast sa velikim posledicama po njen narod i rukovodstvo.
Ako Grčka bankrotira kao država, Evropa će naplatiti daleko manje duga nego da je pristala na dogovor o restukturiranju duga, a osim toga bi, prema rečima Samersa, došlo do masovne migracije Grka prema severu, što bi izvršilo pritisak na nacionalne budžete širom Evrope.
Harvardski profesor, takođe, ukazuje na, kako on to naziva, "rizik u slučaju rastućeg uticaja Rusije u Grčkoj", kao i na činjenicu da je Međunarodni monetarni fond (MMF) suočen sa daleko najvećim neizmirenim dugom jednog dužnika u istoriji te finansijske instituicije.
Novonastalu situaciju u pregovorima međunarodnih kreditora i grčkih zvaničnika, Samers je upoređuje sa stanjem koje je dovelo do izbijanja Prvog svetskog rata.
"Istoričari razumeju kako je došlo do Prvog svetskog rata, ali i danas, vek kasnije, ne veruju da se to dogodilo", piše on i predlaže nekoliko rešenja kako bi se izbegao katastrofičan scenario za Grčku. Između ostalog, u tekstu preporučuje grčkom premijeru Aleksisu Ciprasu da učini sve što je neophodno kako bi postigao politički održiv sporazum sa evropskim partnerima.
"To bi značilo odustajanje od ideološke retorike i njegovo prihvatanje toga da su grčki problemi u najvećem delu grčka krivica kako bi mogao da se usredsredi na pronalaženje načina da njegova zemlja ostane u evrozoni", navodi Samers.
Cipras bi, prema njegovim rečima, trebalo da prihvati reforme poreza na dodatu vrednost (PDV) i penzionog sistema, kako bi u ovoj i narednoj godini Grčka dostigla zacrtani primarni budžetski suficit.
Samers, takođe, smatra da bi Grčka dobila otpis velikog dela duga kada bi uradila svoj deo posla.
Kada je reč o evropskim partnerima, nemačka kancelarka Angela Merkel i evropske vlasti moraju, kako navodi, da učine sve što je potrebno kako bi napravili prilagođavanja koja su politički održiva u Grčkoj.
To bi značilo priznanje da je velika finansijska pomoć pružena Grčkoj otišla na vraćanje dugova banaka a ne na pružanje podrške grčkom budžetu, kao i pristajanje na otpis duga. MMF, takođe, mora da shvati da se ovde ne radi samo o brojkama, već o visokoj evropskoj politici, zaključuje Samers.
Ostavi komentar