O tome da krediti konstantno padaju a docnja u ispunjavanju obaveza raste zna se već poduže. Uprkos tim trendovima koji se nikako ne mogu nazvati pozitivnim, banke su u prvom tromesečju zaradile 8,1 milijardi dinara.
Od pomenute sume najveći prihod slio se od kamata – 72,7 odsto. Slede zarade od provizija – 21 procenat, a ostatak je dobijen prodajom državnih hartija od vrednosti te zaradom na njima.
| Ukoliko neko ujutru pred poslovnicom određene banke vidi red, ne treba da se čudi. Mnoge kuće tokom dela godine ili pak svakodnevno kada rade imaju popust za uplate koje se obavljauju do 11 ili 12 časova. To je bankarski „Happu hour“. Kome nije teško da porani, može da zaštedi. |
Preko toga, piše Dnevnik, za iznose koji se mere stotinama hiljada dinara, i troškovi su veći pa se mogu kretati od 2.500 do 10.000 dinara.
Zarada se traži tamo gde je najsigurnija. A građani koji uspevaju da redovno plate račune trebalo bi da znaju da nikako ne plaćaju po inerciji kako su navikli decenijama – odem u najbližu poštu ili banku pa odjednom platim i gotovo. Jer, piše Dnevnik, uštede pažljivi izbor šaltera ili čak elektronsko plaćanje mogu doneti priličnu uštedu, posebno ako se to računa na godišnjem nivou. Može se uštedeti par stotina dinara mesečno.
Prvo i osnovno pravilo glasi: račun za struju, telefon i onaj za objedinjene komunalne troškove najbolje je platiti na šalteru pomenutih preduzeća. Tako je provizija obično nula dinara, ako je i ima, plaća se tek desetak dinara.
Ostavi komentar