Svaki četvrti kredit u Srbiji je problematičan. Udeo loših zajmova u ukupnim plasmanima na kraju oktobra ove godine dostigao je 24,5 odsto. U privredi je još gore i svaki treći zajam je nenaplativ. Firme i građani, prema podacima Narodne banke Srbije ne mogu bankama da vrate više od 300 milijardi dinara.
Od ovog iznosa, nenaplativ „minus“ preduzeća „težak“ je gotovo 240 milijardi dinara, a građani, preduzetnici i poljoprivrednici, ne mogu da otplate oko 67 milijardi uzetih zajmova.
Naši građani, bar prema podacima NBS, spadaju u kategoriju dobrih platiša, a rate ne izmiruju samo kad ostanu bez posla.
OTPIS DUGOVAKada građani ne otplaćuju rate zajma, bankari mogu da koriste administrativnu zabranu i hipoteku. Ukoliko građanin ostane bez posla banka mu daje grejs period od šest meseci do godinu dana i za to vreme zajam - miruje. Posle toga, ukoliko se ne obezbedi stalan izvor prihoda kao što je plata, aktivira se hipoteka ako je zajam obezbeđen, a ako nije, odnosno u pitanju je gotovinski ili potrošački zajam - dug se otpisuje. Jer, za bankare je tada oproštaj dugova jeftiniji od prinudne naplate. |
- Takozvani loši krediti zaista beleže izvestan rast, ali se taj rast u našoj banci još kreće u prihvatljivim okvirima i svakako se razlikuje od banke do banke - kaže Miroslav Rebić, član IO Sosijete ženeral banke.
- Naravno da banke neće zbog toga prestati sa kreditiranjem i verujem da će novca za kvalitetne projekte biti u svakom trenutku, kako za privredu, tako i za građane - dodaje on.
Kako kaže Rebić, banke se prilikom razmatranja zahteva klijenata vode principima svoje politike rizika i poslovne politike uopšte i kredite odobravaju ne na bazi kolaterala već realnih prihoda klijenta.
Kod nas su banke isuvise drcne.