Zakonom je propisana zatezna kamata, ali pojedine banke naplaćuju višestruko veće penale za kašnjenja, čak i do četiri i po puta više od regularnih. To je, piše Blic, slučaj i sa građanima i sa firmama, koji kasne sa otplatom obaveza. Zatezne kamate se naplaćuju od 0,1 pa i do 0,5 odsto i to dnevno!
Tako je firma iz Beograda, koja je kredit uzela polovinom 2008. na iznos od 112.000 franaka i do sada je otplatila 60.637, dobila potvrdu da duguje još 187.000 franaka. Od toga je glavnica 92.600 franaka, 10.800 je neplaćena redovna kamata, a čak 83.400 franaka je zatezna.
| - U situaciji kada građaninu banka obračunava i naplaćuje zateznu kamatu koja je višestruko veća od zakonske, savet je da se prigovorom obrate Narodnoj banci Srbije. Ako taj prigovor ne urodi plodom, ostaje sud kao poslednja instanca gde mogu da zatraže zaštitu prava - poručuje Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata Efektiva. Kada je reč o firmama, njihov put za traženje pravde je drugačiji. Oni direktno podnose tužbe sudu. |
- Nismo imali novac za ceo iznos rate, ali smo uplaćivali kako nam je stizao na račun. Kada smo tražili presek koliko dugujemo, ispada da nam je polovina duga samo za zateznu kamatu, iako smo kredit otplaćivali pet godina - priča za Blic vlasnik ove firme.
Slična situacija je i sa građanima. Ima slučajeva da pojedine banke, bez obzira na to da li je reč o dinarskim ili deviznim zaduženjima, zaračunavaju zateznu kamatu od 0,5 odsto dnevno. To za godinu dana, kada se doda i redovna kamata, iznosi i preko 100 odsto.
Prema zakonu, zatezna kamatnu stopa predstavlja zbir referentne kamate zemlje iz koje je valuta plus osam odsto marže.
Ostavi komentar