Svi koji su ikada uzimali nekakav kredit znaju da nije bilo dovoljno uporediti kamatnu stopu ove ili one banke, jer sitnim slovima na formularu za kredit obično piše da će banka naplatiti i "obračunske troškove" za vaš kredit.
To zapravo nije maleni iznos - u nemačkim bankama je to između i do 3,5% zatraženog iznosa, pa se banke hvale da traže nižu kamatu od konkurencije iako zapravo od mušterija ubiru čak i više novca.
U praksi to znači da ako uzmete kredit od 1.000 evra a "obračunski troškovi" su jedan procenat, onda nećete dobiti 1.000 već 990 evra - ali kamate plaćate na hiljadu evra.
U Nemačkoj je prosečan iznos kredita oko 20 hiljada evra, a samo od 2005. do 2013. je sklopljeno 64,4 miliona kreditnih ugovora u ukupnoj vrednosti od 1.261,4 milijardi evra pa je reč o milijardama koje su banke tako pokupile - i koje, po svemu sudeći, barem delom moraju da vrate.
Prema odluci najviše sudske instance ove zemlje, Saveznog suda u Karslruheu, taj izvor zarade mogao bi im se sada lako "obiti o glavu".
Vrhovni sud tumači da banke ubiru "naknadu" kao da klijentu nude neku posebnu uslugu iako to ne čine jer je obrada zahteva za kredit nešto što banke ionako rade i prema tome nemaju pravo za to uzimati novac. Zato su i te klauzule o "obračunskim troškovima" u ugovorima o kreditu nevažeće i banke moraju da vrate novac kojeg su "ubrale".
Ostavi komentar