Sajber kriminal je sve prisutniji u Srbiji. Posle Slobodana Nikolića, najvećeg modernog srpskog pljačkaša koji je za nekoliko meseci ukrao skoro milion evra iz Banke Inteze, iz domaćih banaka upozoravaju građane na nove prevare.
Visokotehnološki kriminal predstavlja globalni problem, a po svemu sudeći nijedan tip prevara ne zaobilazi Srbiju. Stručnjaci upozoravaju da internet kriminalci svojim akcijama ne „ruše“ samo jedan privatni račun, već čitav sistem i zbog toga su izuzetno opasni.
| Željko Nikolić iz firme „Singi inženjering“, koja se bavi antivirusnom zaštitom za firme i građane, kaže da je teško ući u sistem bilo koje banke. - Prema našem iskustvu to je vrlo problematično, jer su bankarski sistemi dobro zaštićeni. Kada se sistem provali to je najčešće iznutra, uz pomoć nekog ko ima dobar pristup - kaže Nikolić. - Najčešća vrsta prevare je uz pomoć spam mejla koji se pošalje korisniku sa uputstvom da skine neki sadržaj. Kada on to uradi, virus sa kompjutera krade podatke i šalje ih kriminalcima. Ipak, sve banke imaju antivirusnu zaštitu, pa se to mnogo češće događa kod građanstva. |
Bez obzira na odgovor, lopovi tada traže da im iščitaju poslednja tri broja sa poleđine kartice, ili PIN šifru. Sa tim podacima kriminalci lako pristupaju računu žrtve i uzimaju sav novac.
Mnogo komplikovanije, ali i opasnije kriminalne aktivnosti su „hakovanja“ bankarskih sistema. Prema rečima profesora Darka Trifunovića sa Fakulteta bezbednosti, na taj način se ne ruši samo jedna banka već čitav sistem i ugrožava se bezbednost svih klijenata.
Jedna od najpoznatijih prevara, koja doživljava poslednjih godina pravu ekspanziju u Srbiji, jeste „fišing“ ili pecanje preko interneta. To je tehnika kojom se prikupljaju lični podaci, informacije u vezi sa kreditnom karticom, pa čak i lozinka ili PIN kod.
Prevaranti šalju imejl poruke, koje su osmišljene tako da imitiraju ozbiljnu kompaniju. Tako deluje kao da je poruku poslala banka, koja obaveštava klijenta da mora da popuni određeni formular kako bi saradnja bila nastavljena. Na taj način oni uzimaju podatke o korisniku.
Dobro je poznata i prevara zvana „libanska klopka“, koja ima vrlo jednostavan princip. Na bankomat se u prostor za očitavanje platne kartice ubacuje štipaljka, a kad žrtva ubaci karticu ona ostaje zaglavljena. Onda „brižni“ sugrađanin, koji učestvuje u prevari, nudi pomoć, tako što traži od čoveka da ukuca ponovo svoj PIN kod, jer je navodno i on isto tako prošao. Kada ne uspe vađenje, žrtva odlazi u banku, a lopov uzima karticu i novac.
Ostavi komentar