Da banke i dalje stalno uvode nove naknade i takse ili povećavaju postojeće, pokazuje podatak da im je naplata po tom osnovu u prvoj polovini 2017. godine čak devet odsto veća nego u istom periodu 2016.
Prema najnovijem izveštaju NBS, za prvih šest meseci ove godine banke su po osnovu naknada i taksi građanima i privredi imale prihod od 151,5 miliona evra. U istom periodu prošle godine iznos je bio manji - 139 miliona evra. S druge strane, prihod od kamata je pao. Tako je u prvoj polovini ove godine iznosio 504,4 miliona evra, a 2016. godine oko 2,4 miliona evra manje, odnosno 506,8 miliona evra.
Po svemu sudeći, zbog pada kamatnih stopa, a samim tim i manje zarade, banke su našle druge izvore sigurnog prihoda. Tako su, između ostalog, pojedine banke ove godine podigle cenu održavanja tekućeg računa ili uvele
| Profit 290 miliona evra za pola godine Dobit bankarskog sektora pre poreza u prvoj polovini 2017. iznosila je 290 miliona evra, što je za čak 43 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Prema izveštaju NBS, glavni izvor profita banaka bili su mnogo manji rashodi, i to po osnovu otpisanih zajm |
Zanimljiva su i objašnjenja bankara o razlozima uvođenja novih taksi ili naknada. Tako je, recimo, otvaranje internet kartice odjednom postalo trošak za banku jer je pre samo godinu dana ova usluga bila besplatna.
- Primetili smo da građani masovno uzimaju internet kartice pa ih ne koriste, a to košta banku. Zato smo odlučili da naplaćujemo ovu uslugu - odgovor je službenika jedne banke.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić naglašava da su brojne usluge banaka putem interneta u početku besplatne.
- Ali kada mnogo korisnika pređe na internet, banke gube prihode ako ne naplaćuju ovakve usluge. Postavlja se pitanje da li neke naknade treba da postoje i da li su u skladu sa troškovima - navodi Arsić. On dodaje da banke verovatno uvođenjem naknada ili njihovim poskupljenjem pokrivaju neke druge troškove i gubitke.
- Došlo je do pada kamatnih stopa, a rashodi banaka nisu toliko smanjeni. Tako da su i to neki od razloga za uvođenje novih naknada i taksi - kaže Arsić.
Ipak, on smatra da su banke u Srbiji, ako se pogledaju rezultati poslovanja u poslednjih 15 godina, ostvarivale dosta nizak profit u odnosu na druge zemlje.
- Ovde je obim poslovanja relativno mali u odnosu na troškove. Vrednost kredita je mala i prema građanima i prema privredi, a bilo je i dosta nenaplativih pozajmica - ističe Arsić.
S druge strane, urednik sajta “Kamatica” Dušan Uzelac naglašava da je bankama lako da zarade u Srbiji. Kako objašnjava, razlog za to je, pre svega, stanje na tržištu, ali i ponašanje samih korisnika bankarskih usluga.
- Banke ne mogu da se bave svojom osnovnom delatnošću, a to je da prodaju kredite. Zbog toga pribegavaju drugim načinima zarade, a jedan od njih su razne naknade i takse. S druge strane, građani pristaju na sve, ne bune se, ne menjaju banku kada im nešto ne odgovara - kaže Uzelac.
Ostavi komentar