Banke koje posluju u Srbiji i ostatku centralne i istočne Evrope ostvaruju znatno veće stope profita na ovim tržištima nego na razvijenim evropskim tržištima.
Razlika je tolika da je profitabilnost u našem regionu duplo veća nego u zapadnoj Evropi, mada analitičari Unikredita ukazuju na to da se u okružnju zarada smanjuje.
"Banke u regionu CIE i dalje su profitabilnije od onih u zapadnoj Evropi, ali primetno je da njihova sposobnost generisanja prihoda usporava prema održivijim nivoima. Dok su u godinama velikog rasta pre krize (od 2006. do 2008.) njihove stope povraćaja na imovinu u proseku iznosile dva odsto, između 2010. i 2014. bile su na nivou od 1,4 ptocenta. U 2015. i 2016. godini bi pod uticajem situacije u Rusiji, prosek trebalo da iznosi 0,8 posto", pokazala je najnovija studija Unikredit grupe.
| Kada je u pitanju korišćenje interneta za obavljanje bankarskih transakcija, naš region i dalje zaostaje za zapadnom Evropom. „Međutim, klijenti banaka u centralnoj i istočnoj Evropi su izuzetno tehnički potkovani. To je vidljivo kroz snažan rast elektronskog bankarstva u prethodnim godinama. Moderne usluge za klijente putem interneta ključni su činilac uspeha banke u CIE regionu“, navodi se u analizi. |
Kako se dodaje, povraćaj na imovinu za kreditne institucije u centralnoj i jugoistočnoj Evropi (bez Rusije, Turske i Ukrajine) u navedenim periodima iznosio je 1,6 i 0,8, odnosno jedan odsto. Nasuprot tome, banke u Nemačkoj, Italiji i Austriji beležile su stope od 0,4, 0,2 i opet 0,4 odsto.
Stručnjaci ove finansijske institucije navode da je bankarski sistem u centralnoj i istočnoj Evropi doživeo znatne promene nakon globalne finansijske krize 2008. i 2009. godine, te da se i pored profitabilnosti koja je i dalje viša nego u zapadnoj Evropi, "brojke sada približavaju održivijim nivoima u odnosu na pretkrizno razdoblje".
"Ukupno gledano, krediti su i dalje najvažniji bankarski proizvod. U centralnoj i istočnoj Evropi kamatne transakcije, to jest tradicionalno bankarsko poslovanje, generišu gotovo dve trećine ukupnih prihoda sektora. Uz uslove stalnog pritiska na marže, od ključne važnosti će biti razvoj alternativnih izvora prihoda, kao i povećanje sposobnosti banaka da generišu prihode", izjavio je Karlo Vivaldi, direktor Divizije za poslovanje u CIE u Unikreditu.
U ovoj banci očekuju umereni rast kreditiranja u skladu sa privrednim oporavkom u regionu. Tako se predviđa da će u CIE, bez Rusije, Turske i Ukrajine, ove godine prosečan rast biti 3,9 odsto, a sledeće 4,6 odsto, dok će ako se uključe i ove zemlje rast biti 5,1 i 7,8 odsto.
"Udeo nenaplativih kredita ove godine će ostati na relativno visokom nivou. Pa ipak, za neke zemlje se predviđa određeni napredak", navode u Unikreditu.
Analizirani region centralne i istočne Evrope uključuje Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Hrvatsku, Poljsku, Rumuniju, Rusiju, Srbiju, Slovačku, Sloveniju, Češku Republiku, Tursku , Ukrajinu i Mađarsku.
Ostavi komentar