Bankari i zaduženi u švajcarskim francima, uz posredovanje države, danas nastavljaju pregovore o posebnom zakonu kojim bi bio rešen decenijski problem više od 16.000 građana, pišu "Večernje novosti".
Na sajtu "Novosti" objavljeno je da je na stolu predlog zakona kojim se predviđa otpis 40 odsto glavnice, konverzija u evro i nastavak otplate po godišnjoj kamatnoj stopi od 3,5 odsto. Predlog važi za sve zadužene bez obzira na iznos kredita.
"Radne grupe UBS su nacrt radile na osnovu smernica donetih na sastancima predstavnika Ministarstva finansija, Narodne banke Srbije (NBS), banaka najviše izloženih ovim kreditima, kao i predstavnika zaduženih građana", kazao je za "Večernje novosti" izvor iz bankarskih krugova, potvrđujući da je plan da zakon bude usvojen pre kraja aprila.
U tekstu tog zakona bankari, ipak, nisu naveli da su ugovori o kreditima u francima bili zakoniti, iako su to prvobitno planirali. Tome su se usprotivili upravo zaduženi građani, jer bi se na taj način korisnici kredita sprečili da pravdu potraže na sudu, navode "Novosti".
Istaknuto je da leks specijalis nije jedini propis koji će biti usvojen kako bi se rešio problem zaduženih u "švajcarcima". NBS i Ministarstvo finansija moraće da donesu podzakonske akte kojima bi se uredila praktična primena novog propisa, poput, na primer, poreskih pitanja.
Predstavnica udruženja građana zaduženih u francima CHF Srbija Sonja Vujanović je agenciji Beta rekla da to udruženje stav Vrahovnog kasacionog suda da je valutna klauzula u ugovoru o kreditu u francima ništava tumači tako da je to dinarski kredit sa kamatom potpisanom u ugovoru i rokom otplate.
"To je ono što ljudi ne razumeju. Nikakve konverzije u evre nismo tražili. Krediti indeksirani u CHF valuti su zakonom zabranjeni 2011 godine. Tada da je urađena konverzija bilo bi to krajnje korektno od strane stranih franšiznih banaka a ne da nas puste da trajemo do kraja roka otplate u spekulativnim kreditima", kazala je Vujanović.
Dodale je da se sada kao jedno od rešenja predlaže otpis 30 odsto dela duga i konverzija u kredita u evre, što, po njenim rečima, za duženike nije prihvatljivo.
Slažem se sa komentarom gospodje Vujanović a zanima me i sledeće.Otpis 30 odsto dela duga sa početka ili preostalog sa kamatom ili bez. To je sasvim druga matematika. Da li se dosadašnje uplate tretiraju odnos kursa evro i CHF 1,6 kao što je bilo pri podizanju kredita ili 1,2 koji je švajcarska zakucala u jednom trenutku da bi zaštitila svoje tržište ili odnos od 10.04.2019 1,12.
Pre neki dan u jednom Vašem obaveštenju videla sam kalkulator gde dajete primer kredita od 50.000 evra i pominjete korektivni faktor 0,82379. šTA JE TO I KAKO STE DOŠLI DO tog korektivnog fatora.
to je nekorektno treba celokupni dug u shvajcarcima rata i kamata da se vidi zajedno koliko je to u evrima dato i koliki je ostatak duga t. j. koliko je dato i jos koliko treba dati po ugovoru primer 2007 ugovor je rata i kamata 24000 ja sam isplatila u francima 21000 ostalo mi jos 3000 franaka da isplatim ratu i kamatu a ne 19000 franaka