Snižavanje kamata na kredite koje su, za naše prilike, na niskom nivou, ispod 10 odsto, ima i svoju drugu stranu. Banke povećavaju cenu drugih svojih usluga, odnosno time pokušavaju da nadomeste pad prihoda koji je posledica pada kamata.
Jedna od najvećih banaka proteklih dana uredno je obavestila klijente da povećava cenu nekih naknada. Cenovnik sa tarifama za platne usluge napisan je malo sitnijim slovima, ali sve je pobrojano.
Piše, na primer, da upit stanja na bankomatima banke košta 15 dinara, a na bankomatu druge banke 50 dinara, opomene zavisno od vrste ugovorenog posla sa bankom su 200 ili 300 dinara, promene pina 100 dinara. Takođe, piše i da kome se ne dopadaju cene usluga, ima rok od tri meseca da raskine ugovor.
Finansijski rezultati bankarskog sektora pokazuju da banke iz godine u godinu sve manje zarađuju na kamatama. Godinama to je kod nas bio osnovni izvor prihoda banaka, ali sada iznos naplaćenih kamata pada kako padaju i kamatne stope.
Tako su lane banke od kamata zaradile 120,9 milijardi dinara, gotovo tri milijarde dinara manje nego 2016, što je, opet, šest milijardi dinara manje nego u 2015, pokazuju podaci iz godišnjih biltena finansijskih izveštaja Agencije za privredne registre. Istovremeno, primetan je rast zarade od provizija. Prošle godine banke su od provizija zaradile 37,59 milijardi dinara, što je čak dve milijarde dinara više nego u 2016. godini.
Na povećanje bankarskih provizija verovatno utiče i to što će uskoro početi primena izmena i dopuna Zakona o platnim uslugama, koji treba da uvedu u red u oblasti bankarskih naknada. Izmene i dopune tog zakona stupile su na snagu 16. juna 2018. i počeće da se primenjuju od 17. marta 2019. godine.
U Narodnoj banci Srbije (NBS) kažu da će one doneti brojne novine, prvenstveno u pogledu veće transparentnosti naknada, koje naplaćuju pružaoci platnih usluga, kao i veće zaštite korisnika platnih usluga.
Ostavi komentar