Korisnici kredita, kojima su banke ranije zaračunavale više kamatne stope, pravdajući to „poslovnom politikom“ ili „promenljivim tržišnim uslovima“ i dalje, uglavnom, čekaju da im banke isprave ovu „računicu“.
Tako bi iznosi naplaćeni po ovom osnovu, i to pre 5. decembra 2011. godine od kada je počela primena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, trebalo da se računaju kao prevremena otplata kredita.
Međutim, sudeći po izjavama zaduženih građana, ova ispravka po bankama ide sporo, iako su sve redom prihvatile preporuku „broj dva“ Narodne banke Srbije, kojim se rešava ovaj problem.
Ima i primera za poštovanje: jedna banka nema obavezu da dostavlja izveštaj po preporuci „broj dva“ jer nije primenjivala praksu neodredivih kamata, a to je Prokredit banka.
Banka koja je među prvima usvojila i pripremila se za primenu bila je Banka Inteza, ali je i podrška Sosijete ženeral banke bila značajna.
Tačan broj građana, koji su pogođeni višim ratama zbog promena kamatnih stopa na kredite u skladu sa „poslovnomn politikom banke“ i sličnim odredbama, javno je nepoznat. Podatke ima samo NBS i vode je kao bankarsku tajnu.
Međutim, kada je reč o iznosima koje su banke naplatile kroz ovako povećane kamatne stope, oni se u proseku, po nezvaničnim podacima, kreću od 30 do 50 evra po jednoj mesečnoj rati.
Ostavi komentar