Banke naplaćuju i ležarinu na čekove

Da banka klijentima naplaćuje izdavanje čekova pet, deset ili 15 dinara po „papiru” nije nikakva novost, međutim neke banke uvele su praksu da naplaćuju i čekove koji nisu realizovani u nekom vremenskom periodu. To je slučaj sa Addiko bankom u kojoj su nam to potvrdili.

– Banka naplaćuje naknadu za izdavanje čekova u iznosu od 30 dinara po čeku. Ukoliko klijent ne realizuje ček u roku od 30 dana od datuma izdavanja, naplaćuje se naknada za nerealizovane izdate čekove u iznosu od 30 dinara po čeku, kažu u ovoj banci.

Iz njihovog odgovora da „čekovima klijenti mogu ostvariti pogodnosti kupovine na odloženo plaćanje bez kamate” jasno je da oni znaju da građani čekove koriste kao kreditno sredstvo, ali su im svejedno uveli i pomenutu naknadu. Dodaju da njihovi korisnici usluga osim čekovima, robu i usluge na rate, mogu da plaćaju uz pomoć platnih kartica.

– Addiko banka svojim klijentima nudi mogućnost korišćenja čekova, a preduslov za dobijanje je primanje zarade ili penzije preko računa u banci. Visina primanja i urednost klijenta u izmirivanju finansijskih obaveza određuje maksimalan broj čekova koje klijent može dobiti – dodaju.

Iz blic ankete po bankama jasno je da je Addiko banka još izuzetak po ovoj praksi. Komercijalna, Intesa, Raiffeisen, UniCredit, Erste, NLB banka, Poštanska štedionica ne naplaćuju čekove koji nisu realizovani. Dok Societe Generale banka, Crédit Agricole banka i Jubanka, bivša Alfa bank, nemaju čekove.

Šta je motiv Addiko banke da naplaćuje „ležarinu” za čekove može samo da se nagađa. Inače, specifičnost našeg bankarskog tržišta je da su čekovi, već decenijama, sredstvo plaćanja na odloženo, odnosno da su postali kreditno sredstvo plaćanja. Svuda u svetu ček je debitno sredstvo plaćanja, odnosno debitni platni instrument. Nije teško zaključiti da banka naplaćivanjem nerealizovanih čekova želi da demotiviše klijente od uzimanja čekova i da se opredele za kreditnu karticu. Međutim, za razliku od čeka, koji kod većine banaka ima samo trošak izdavanja, kreditna kartica košta i te kako, jer banci valja platiti i mesečnu naknadu za održavanje kartice, plus kamatu na zaduženje.

Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije kaže da čekovi sve više nestaju iz upotrebe.

– Mogu samo da pretpostavim da je jedan od razloga za naknadu za neiskorišćene čekove želja banke da klijenti uzmu kreditnu karticu. Jer, kada klijent uzme kreditnu karticu on je dugoročnije vezan za banku, a mora da plaća i troškove njenog korišćenja. Među bankama je velika borba da privuku kvalitetne klijente sa sigurnim mesečnim primanjima, a to se radi baš karticama – kaže Grubišić.