Banke klijentima naplaćuju i naknadu za reklamaciju

Ovo nije specifičnost samo domaćeg tržišta, banke u Evropi "žive" od provizija. U Srbiji ne postoji jedinstveni registar naknada koje banke naplaćuju za različite usluge. Međutim, banke imaju na desetine “sitnih” provizija koje namiruju kroz gotovo svaki posao koji obave za klijenta.

Problem je što često ti iznosi višestruko prevazilaze njihove realne troškove. U standardne naknade na koje smo navikli interesantno je da pojedine banke idu tako daleko da ispostave račun čak i za troškove obrade neosnovanih reklamacija.

U jednoj banci ova “usluga” košta čak 2.460 dinara i zvuči kao preporuka klijentima da se ne žale. Prema nekim podacima trećina ukupnih prihoda banaka stiže od različitih naknada ili skrivenih bankarskih provizija što je najlakša zarada i siguran izvor prihoda, bez ikakvog rizika.

– Narodna banka Srbije nema zakonska ovlašćenja da propisuje bankama ogorčenja u pogledu vrste i visine naknada koje naplaćuje za obavljanje poslova, ali u skladu sa odredbama Zakona o bankama, NBS može propisati jedinstveni način obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga, i to naročito po osnovu depozitnih i kreditnih poslova – kažu iz Narodne banke Srbije.

Oni navode da je Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga propisana obaveza banke da ugovori o bankarskim uslugama, koje zaključuje sa fizičkim licima, poljoprivrednicima i preduzetnicima, kao obavezni element moraju da sadrže vrstu i visinu svih naknada koje padaju na teret korisnika kredita, uz precizno objašnjenje da li su fiksne ili promenljive, i ako su promenljive- periode u kojima će ih banke menjati.

– Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga i Zakonom o platnim uslugama utvrđeno je pravo klijanata da određenje informacije i podatke dobiju od banke bez naknade, odnosno besplatno – kažu u Narodnoj banci Srbije.

Pregledom naknada istaknutih na sajtovima banaka nismo naišli na ovakve besplatne usluge, mada neke od banaka nisu na spisku provizija navode i one koje su besplatne, a to su obično transakcije u okviru elektronskog bankarstva ili naknade koje su limitirane po principu prva je besplatna, a svaka sledeća košta.

Interesantan je primer da jedna banka naplaćuje fiksnu proviziju za korišćenje novca u nezadovoljnom minusu i to 1.230 dinara, iako već naplaćuje paprenu kamatu za prelazak u nedozvoljeno pekoračenje.

Ovo nije specifičnost samo domaćeg tržišta, banke u Evropi “žive” od provizija.

Pre dve godine poverenik za zaštitu potrošača u Evropskom parlamentu je tražio da banke u okviru EU zone olakšaju klijentima prebacivanje računa iz jedne u drugu banku, ali i da im omogući jasniji uvid u visinu provizije.

Predlog je bio da kada neko otvara račun banka mora da mu dostavi dokument u kome su navedene cene 20 najčešćih usluga koje banka naplaćuje, a svaka zemlja da ima obavezu na jednoj veb stranici objavi poređenje cena provizija svih banaka u toj državi.

Kod nas to ne bi bilo moguće, posebno jer svaka banka kroji svoju politiku šta će i koliko naplatiti od klijenta.

Jedini način da se klijenti informišu je da pitaju u banci ili da provere na zvaničnom sajtu pošto je isticanje ovih tarifnika po Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga i Zakona o bankama to obaveza banke.

Sve ove naknade zanemarljive su u odnosu na iznose koji se plaćaju prilikom uzimanja kredita.

Udruženja za zaštitu potrošača su više puta ukazivala na ovo nefer ponašanje na tržištu, posebno što većina klijenata ne obraća pažnju prilikom zaduživanja i najčešće ne pitaju koliko stvarno košta pozajmica ili bilo koja druga bankarka usluga.