Srpske banke neprestano uvode nove naknade za svoje korisnike jer su im one, posle pada kamata, postale znatan izvor prihoda. Procenjuje se da banke u ovom trenutku građanima naplaćuju više od 260 različitih naknada.
Iako su poslednjih godina ukinule pojedine naknade, o čemu su na sav glas obavestile javnost, s druge strane niko ne zna za nove namete. U to se građani uvere tek kada stanu pred šalter.
Takvo iskustvo imala je Beograđanka Slavica Petrović. Ona je htela da otvori internet karticu koja joj je potrebna zbog plaćanja reklama na društvenim mrežama. Iznenadila se kada joj je službenik jedne od najvećih banaka u Srbiji rekao da to košta 800 dinara. Pogotovo zato što je njena prijateljica samo šest meseci ranije to uradila besplatno, i to u istoj banci. Objašnjenje koje je dobila od bankara ostavilo ju je bez teksta:
- Tačno je da do pre par meseci nismo naplaćivali
| Doskora je otvaranje internet kartica bilo besplatno, a sada u jednoj banci košta čak 800 dinara |
Slavica Petrović nije mogla da veruje šta čuje.
- Kako to da otvaranje kartice pre nekoliko meseci banku nije ništa koštalo, a sada odjednom na tome ima neki trošak. Uopšte ne verujem da je to tačno - ističe Petrović.
Slično je prošao i student Marko Dobrojević. Njemu je banka zaračunavala održavanje tekućeg računa, iako je kao student imao pravo na besplatnu uslugu.
- Tek kada su mi stigle opomene da dugujem nekoliko hiljada dinara, shvatio sam da nešto nije u redu. U banci sam saznao da nemaju moju potvrdu o redovnom studiranju, pa moraju da mi naplate održavanje računa. A niko se nije setio da me obavesti da donesem taj papir. Tek kada se dug nagomilao, poslali su mi opomenu - požalio se Dobrojević.
I tu nije kraj. Kada su u pitanju trajni nalozi, banka automatski povlači novac sa računa određenog dana u mesecu. Međutim, ako nemate para u tom trenutku, banka će prilikom uplate, iako je prošao samo jedan dan, naplatiti i dug i kamatu. Umesto da obavesti klijenta, u određenom roku, da mu preti naplata kamate zbog kašnjenja, banka automatski uzima novac po tom osnovu.
Dušan Uzelac, urednik sajta Kamatica, ističe da banke u Srbiji na ovaj način obezbeđuju dodatne prihode jer je njihova kreditna aktivnost smanjena.
- Slab plasman kredita je posledica male kupovne moći građana. To bankama ograničava tržište kredita. Da ljudi mogu da priušte sebi kredite, banke bi se držale tog segmenta koji i opravdava njihovo postojanje. U ovakvim okolnostima banke traže prostor da zarade i opstanu - kaže Uzelac.
Prema njegovim rečima, građani ne bi trebalo da pristaju na to.
- Da imamo veći revolt prema takvim naknadama i da odlazimo iz banaka u kojima nam ispostave račun za neku naknadu, sve te provizije bi brzo iščezle - zaključuje Uzelac.
Ostavi komentar